harari

Izraelski bestseler profesora istorije na Hebrew University of Jerusalem, zadovoljava i standarde (pre statusa) i prohteve mnogo probirljivije i kritički raspoložene publike. „Just Read It!“ – bolno dobra literatura.

Dario Stajić

„Health Treats nudi mešavinu žitarica, voća i oraha kao jedan neponovljivi doživljaj za čulo ukusa i zdravlje. Užitak za kratku pauzu i ispravan životni stil. Stvarno i malčice sa ukusom za ono malo više.“

U prošlosti su se čitaoci ovakvih reklamnih tekstova zgražavali zato što su ih podsećali na egoizam, dekadenciju i moralnu iskvarenost. Ali konzumerizam je dostigao svoj cilj. U međuigri sa popularnom psihologijom („Just Do It!“) , uverio nas je da su užitak i ekonomičnost ista forma mučenja samoga sebe.

Izraelski bestseler profesora istorije na Hebrew University of Jerusalem, zadovoljava i standarde (pre statusa) i prohteve mnogo probirljivije i kritički raspoložene publike. „Just Read It!“ – bolno dobra literatura.

Sintetizovati proslošt i anticipirati budućnost na pola hiljade stranica, štampanih srednjom gustinom slova, prilično je nezahvalan i zahtevan zadatak. Pisanje o tri „revolucije“: kognitivnoj, poljoprivrednoj i naučnoj, uz deo o „ujedninjavanju“ čovečanstva, pre bi trebalo da bude zadatak za sociologe, filozofe i autore „nerazumljivih“ i kriptičkih tekstova, nego za istoričare, ali Harari zaista vlada materijom i publikom. Približava metu pučanstvu i istovremeno smanjuje udarnu moć bojeve glave intelektualizma/elitizma, oprezno, hrabro i suvereno.

Najteže je, naime, započeti. I taj početak je zaista jako efektan i pomalo poetski. „Pre 13.5 milijardi godina nastaju materija, energija, prostor i vreme posle velikog praska… istorija… fizika. Oko 300 000 godina posle povezuju se materija i energija… u atome… koji se udružuju u molekule… istorija… hemija. Pre 3.8 milijardi godina na planeti zemlji… nastaju organizmi… istorija… biologija. I pre 70 000 godina… Homo Sapiens počinje da gradi kompleksne strukture… kultura… čiji razvoj opisujemo kao istorija…“. Istorija… istorija.

I kad se tako započne jedno delo, jasno je da je vrlo teško ne nastaviti istim tempom preko niza sintaktičkih i logičkih prepreka. Jer čini se, da se i dalje svi podjednako snažno borimo protiv „neandertalca“ u sebi. Jer „samo čovek može da govori o nečemu što ne postoji i još pre doručka da (po)veruje u šest nemogućih stvari“ penjući se na „drvo saznanja“.

Luksuzu čitanja i komforu uživanja možemo da se prepustimo samo zahvaljujući „poretku“ za koji danas ne postoje reči „beg“ i „izlaz“. „Kada raznesemo zidove zatvora kako bismo pobegli u slobodu, pred nama se ukazuje sudnica ili dvorište još većeg zatvora.“

Poredak na ekonomskom (novac), političkom (imperije) i religioznom (budizam, hrišćanstvo, islam) osnovu, deo je jedne globalne vizije u kojoj nas „strelica istorije“ deli na „mi“ i „ostali“.

Miris novca koji npr. nosi isto ime („dinar“) u Jordanu, Iraku, Srbiji, Makedoniji, Tunisu… deluje na osnovu dva univerzalna principa: 1. univerzalna zamenljivost i 2. univerzalno poverenje. I kao takav, novac spaja nepoznate ljude, ali ih istovremeno udaljava od „tradicije, starih veza i vrednosti mesta, premešta u hladnu logiku ponude i potražnje.“ Ostaje otvoreno pitanje šta činiti sa „neprocenljivim“ vrednostima kao što su „čast, lojalnost, moral i ljubav“? Poznati su brutalni primeri iz prošlosti, ali i iz surove sadašnjosti kada su „roditelji bili primorani da prodaju nekoliko dece, da bi drugu prehranili“.

Imperije se rađaju i nestaju. Rat između „dobra“ i „zla“ traje. „Humanizma“ i „evolucije“. Baconova misao: „Znanje je moć“, dovodi nas u staru dilemu, da li i koliko uopšte vredi i dalje da se čita i uči? U pauzama i primirjima na bojnom polju.

U vreme „nuklearnog mira“ bliži se polako i kraj „homo sapiensa“. Nauka će verovatno da stvori efikasnijeg, ali ne i boljeg čoveka. Od ovog nesavršenog koji stoji go i posramljen pred nama.

Ne pomalo, nego ostajemo veoma nemoćni pred i nad knjigama koje mnogo toga razotkrivaju u nama i o nama, ukazuju na činjenicu da još uvek „nezadovoljni“ i „neodgovorni“, ni sami ne znamo šta zapravo i zaista, kao ljudi, želimo. Od nas samih.

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •