Od utorka, 5. septembra, u 20.00 čas, u Pariskoj 16, do 19. septembra


Nikola Šuica

Uočljive predstave iz kojih struji vizuelna snaga kao da su rastvorile svoje granice. Grafički otisak umnožavanja u progresiji je svojih mnogih ponavljanja, te podrazumeva raznolika uređenja. […] Za Mariju Grahovac, umnožavajući pravac izrade seže kroz razgradnje mikrosituacija, incidenata i događaja koji oblikuju naše odnose, kakve su bile i njene ranije, na dejstvu suočenih boja i asocirane figuracije izvedene grafičke kompozicije. Ciljane kao poimanje „sile“, njene ambijentalne celine prevazilaze medijsku zadatost postajući zbijene gustine strujanja u grafizmu, proističući iz suočenja, iz dijaloga i dinamizovanih izmena. Istorijat oslobađanja i emancipacije u umetničkoj izradi uključuje prepoznavanja nevidljivosti. Bliskost s izmičućim pojavama svetlosnih ubrzanja, kao i fizičkih kretnji sudeluje u pamćenju zaustavljene slike. […] Njihova elegantna, ali reska sabijenost nema agresivnu namenu izmene. Postoji u takvom osmatranju galerijskog i muzejskog mesta, i isto tako sobnog raspona kreacija dinamičnih kompozicija, unesenih  s predumišljajem. Očigledna stvaralačka svest čini da odštampana i tako konstruisana celina pripada ne samo zatvorenom i ličnom, već i potenciranom kolektivnom iskustvu. […] U svom zamahu istorijska veza između afekta, senzualnosti, biologizma i određenosti uključila bi raspon prolaženja i motoriku ubedljive prisutnosti. Raster razmaka i valerskih repetitivnosti, kao vlastiti postupak posreduje nasleđe osmotrenih sila u prirodi. On seže od shvatanja merljive prirode kod Rudolfa Štajnera, ali i prati fascinantnu trasu umetničke inovacije dinamizma od  Dišana, Kupke, rešenja umetnica Bauhaus škole, sve do modulatora prostora i unesene svetlosti Moholja Nađa i evokacije na pojavnost izvornog minimalizma. […] Silovitost takve „sile“ promenljive svetlosti unutar valerskih razlika, grafike u kompjuterskom izrazu nadvladavaju poimanja nedokučive spoljne i kosmološke prirode. Promenljivost u zaustavljenosti su i dokaz nade za opstanak u vlastitom paralelnom svetu umetnosti. Sazdane u dva ili tri sloja, grafičke instalacije Marije Grahovac su i mesta za sagledavanje iz više vizura. Istovremeno, i pulsirajući optički dozivi svetlosnih promena dinamizovane energije.

Marija Grahovac Karan je rođena 1978. godine u Beogradu. Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 2002, modul Grafika i knjiga. Na istom Fakultetu je magistrirala 2006, a doktorirala je 2017. u oblasti primenjene grafike. Priredila je 14 samostalnih izložbi i učestvovala je na više od 100 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Belgija, Koreja, Mađarska, Rumunija, Italija, Urugvaj, Turska, Hrvatska, Poljska, Rusija…). Dobitnica je tri nacionalne i četiri internacionalne nagrade. Autorka je i učesnica više radionica i kolonija u zemlji i inostranstvu iz oblasti savremene i digitalne grafike, grafičkog dizajna i opreme knjige. Član je ULUPUDS-a. Predaje na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti i strukovnih studija u Beogradu.

 

Podeli s drugima