Herkul – Miljenko Jergović (Booka)


Herkul je sastavljen od tri duže priče, koje se u trećoj, poslednjoj, spajaju u jednu celinu, i nekim, donekle nerazumljivo ispisanim delovima, daju istinsko značenje na samom kraju


Darko Doni

Sarajlija Miljenko Jergović, svojim plodnim i nagrađivanim književnim opusom, spada u najznačajnije pisce srednje generacije, ne samo u Hrvatskoj (gde silom prilika, a možda i dobrovoljno, od početka devedesetih živi i stvara) nego i na celokupnom prostoru bivše zajedničke države. Ma koliko to nama bilo drago ili ne, impozantna je lista jezika i prevoda; skoro da je čitanje i praćenje njegovih dela postalo deo opšte kulture. S te strane, sebe smatram „nekulturnim“, jer ovo je tek treća Jergovićeva knjiga kojoj sam posvetio pažnju.

Njegov poslednji roman – Herkul, sastavljen je od tri duže priče, koje se u trećoj, poslednjoj, spajaju u jednu celinu, i nekim, donekle nerazumljivo ispisanim delovima, daju istinsko značenje na samom kraju. Što je verovatno deo postmodernističkog, ili modernog pristupa, jeziku književnosti.

Posle uvodne stranice, gde, na dijalektu, upoznajemo generala Hrvatske vojske Antu Gavrana i njegovog, kako će se u daljem nastavku ispostaviti, u mentalnom razvoju zaostalog sina Herkula, kreće prva trećina s naslovom Zoran. Tu srećemo podoficira JNA Kasima koji s porodicom na početku poslednjeg rata s porodicom beži u Beč i njegovog „prijatelja”, penzionisanog generala te iste JNA generala Starovića, koji ostaje zatečen u Sarajevu. Tu je i još jedan mlađi izbeglički bračni par arhitekata i dizajnera iz Sarajeva i njihova deca Nora i Adrian, takođe u Beču. Skrivena želja tog para je da im deca postanu pravi Austrijanci, što se na kraju krajeva i dešava. Za dalji tok priče važno je napomenuti da taj bračni par srpskog porekla dugo izbegava sve što je južnije i istočnije od Filaha i Klagenfurta, i da putuje celim svetom. Negde 2016. godine, muž dobija nalog da radi na grafičkom dizajnu i vizuelnom oblikovanju slovenčke manifestacije o panku i subverziji u jugoistočnoj Evropi između 1970. i 1989. godine. Kreću sećanja na mladost u predratnom Sarajevu kroz nekoliko priča, u kojima se spominje i kultni umetnik Braca Dimitrijević, fotograf Milomir Kovačević Strašni, pa ispitivanja u Centru službene bezbednosti i… ponovni odlasci u Sarajevo, na „mesto zločina”, radnja se dobrano zapetljava.

Sledeći deo pod nazivom Ćumur prati Hrvata Antu Gavrana, prostodušnog ložača u jednoj sarajevskoj klinici. Tamo upoznaje, što je isto tako važno za nastavak priče, Srpkinju s Romanije, Evangelinu, i ona mu rađa sina kome po poginulom saborcu daruje ime Herkul. U Hrvatskoj vojsci, od 1991. pa nadalje, pravi karijeru i uspinje se vrtoglavo u vojnoj hijerarhiji. Ratuje u Vukovaru, Zadru, Dubrovniku, a posle susreta s Franjom Tuđmanom odlučuje da „pomogne” hrvatskom narodu u Bosni i Hercegovini. U jednom trenutku boravi i na kursu za generale u vojnoj akademiji West Point u Sjedinjenim Američkim Državama. U međuvremenu, godinama, Herkul fizički, ali ne i umno, napreduje, pokušavaju da ga nauče da ispravno govori, ali s velikim problemima. Ipak, veliki je navijač Vatrenih, što je isto tako važno za nastavak priče. Još malo dodatnog zapetljavanja.

Veliko finale, ili Izvještaj o događaju, počinje utakmicom Srbije i Hrvatske u Beogradu. Turistička sezona u Hrvatskoj je usled pandemije trbušnog tifusa ozbiljno dovedena u pitanje. U malom mestu Brižnik, zajedno s porodicom živi umirovljeni general Ante Gavran Ćumur. Za vreme prenosa samog toka pomenute utakmice, u automobilskoj nesreći strada tridesettrogodišnji Herkul koga udara automobil jaguar s austrijskim registarskim tablicama. Vozač je? Pogodite. Dizajner, Srbin iz prve priče. Nacionalistički raspaljena gomila divlja, mediji divljaju, svetska javnost je uznemirena. Tu je još nekoliko sitnih pričica. I tu se ovaj kratki roman, groteska, privodi kraju i konačnom raspetljavanju. Nekoliko pitanja ipak ostaje otvoreno.

Koliko je istine u svemu ovome, a šta je sve tu fikcija? To možete sami da procenite. Ali to nije toliko važno za dalji rasplet priče.

Podeli s drugima