Gubitnik od milijarde dolara – Reeves Wiedeman (Hodder – 2020)


WeWork je svojim zanimljivim konceptom privlačila mnoga interesantna imena iz sveta kapitala, neka od ključnih imena bankarske scene


Darko Doni

Svet nove ekonomije pun je neobičnih, dinamičnih obrta i neverovatne akcije, koje ni najzanimljiviji trileri i najmaštovitija fikcija, trenutno, danas, ne mogu ni izbliza da nadmaše. Visokotehnološke firme pune naslovne stranice štampanih i onlajn medija. Na tržištu se pojavljuju zanimljivi naslovi kao rezultat hrabrih istraživanja i smelih poteza novinara, koji krvavo zarađuju svoj novac u borbi za profesiju, pa i dobrobit zajednice. Naročito dobrobit potomaka i novih generacija kojima prete oduzimanje osnovnih prava radnika i potpuni nestanak dostojanstva. Jasno je da nešto mora da se promeni jer, u suprotnome, predstoji surova i opšta devalvacija iskonskih i nepatvorenih društvenih vrednosti stečenih viševekovnom sindikalnom borbom i mučnim istraživanjima intelektualne elite. Realnost je više nego brutalna, surovi realizam kao da je sišao direktno s platna Rjepina i Šiškina. Radnici, iako dobro obučeni i istrenirani, ne mogu da izdrže duže od osamnaest meseci na svojim atraktivnim, relativno slabo plaćenim pozicijama. Radi se od jutra do sutra, slobodno vreme koristi se za timski rad, pije se, puši s nogu… marihuana, posao ne može da izađe iz glave ni pre ni posle ni za vreme mamurluka. Glava ne može da se izvetri od svakodnevnog stresa.

Materijal za knjigu američkog novinara New York magazina krenuo je da se gomila nakon inicijativnog teksta The I in We objavljenog početkom 2019. godine. Tema je bio vrtoglavi rast i prve javne krize i sumnje oko kompanije WeWork i harizma glavnog osnivača i lidera, Izraelca Adama Neumanna. Neposredno uz dalji tok intervjua s preko 200 menadžera, radnika i ostalih savremenika, WeWork i celokupan sporedni biznis Nemanna, ušli su u kritičnu fazu. Umesto izlaska na berzu, u jednom trenutku, skoro 47 milijardi teškog imperijuma, vrednost je splasnula na skoro jednu petinu i svi planovi za ekspanziju i razvoj, odloženi su do daljeg. Jedan od najvećih investitora, vlasnik čuvenog japanskog konzorcijuma SoftBank – Masajoši Son, smenio je s kormila Neumanna i postavio svog čoveka da konsoliduje firmu. Tu je ujedno i kraj ove drame koja u zbilji i dalje traje.

Priča kreće od života u kibucu u Nir Amu. Tu Adam, dete razvedenih roditelja, stiče prva životna iskustva, da bi posle pet godina u sastavu izraelske ratne mornarice, u činu poručnika, otišao u potragu za novim izazovima u Njujork. Posle nedovršenog školovanja na Baruch koledžu, kreće s dva mala posla. Prodaju dečje garderobe i modnih predmeta, a zatim i iznajmljivanjem poslovnih prostora. Tu, 2010. godine, rađa se prilično lucidna ideja o uređivanju biroa i celokupne infrastrukture, koja kreće od zajedničkih sala za sastanke, bežičnog interneta i integralnog softvera koje bi preuzimali mali preduzetnici, privatnici, startapovi, sve do poznatih industrijskih imena, na ugovor i po cenama privlačnijim nego da sve sami moraju da organizuju.

Iskreno govoreći, ta tema u svetu nekretnina i nove ekonomije nije bila toliko nova i revolucionarna, koliko je dominantna, prodorna i jaka bila harizma lidera Neumanna, zajedno s njegovom suprugom Rebekom i partnerom Miguelom Mekkelvijem. Mekkelvi, iz drugog plana, brinuo se o prijatnom dekoru i arhitektonskim rešenjima, Neumann je svojim neumornim duhom i neiscrpnim idejama privlačio investitore i potencijalne velike mušterije. Dok je Rebeka, po autoru knjige, imala neodređenu, pa i po nekim konotacijama kontradiktornu ulogu, naročito u fazama kritičnim za delovanje i opstanak firme. Tu ima dosta pikantnih detalja, od obaveze da se u njenom birou izuva zbog belih tepiha, pa do odluke da se zbog „nulte emisije” ne služi meso zaposlenima.

Firma je svojim zanimljivim konceptom privlačila mnoga interesantna imena iz sveta kapitala. Tu su se našla i neka od ključnih imena bankarske scene, što možete lagano i pažljivo da pročitate u veoma dobro sročenim psihogramima i minijaturama kojih je na nešto više od 300 stranica u izobilju.

Rokenrol i pop su naravno prisutni. Pre svega rep i aktuelni mejnstrim r end b. Muzičari se na proslavama isplaćuju u akcijama firme, prate se trendovi. Ahm, akcijama? Akcijama kojima prvo vrtoglavo raste vrednost, da bi im u poslednjih nekoliko meseci istom brzinom i pala.

Ono što je neubičajeno jeste da autor knjige nudi i nekoliko scenarija koji su fiktivno mogli da pomognu WeWorku, da ne padne tako brzo na niske grane. Firma skoro nikad nije bila u dobitku, knjigovodstvo je bilo hoatično, a knjige inventivno ispeglane, što nije ništa novo i revolucionarno.

Da se išlo s manje rizika, sporije, temeljnije, da se možda nije prihvatila prva ponuda azijskog SoftBanka od neverovatne četiri milijarde dolara, verovatno da bi WeWork mogao lakše da se konsoliduje i da stane na svoje noge, s nekim racionalnim rastom u kompetitivnom i agresivnom okruženju. Ovako, veliki publicitet ne samo što je otežao rad na terenu, potragu za atraktivnim i isplativim lokacijama, nego je prerano bacio u fokus široke javnosti ideju koja zaslužuje brižnu i respektabilnu pažnju.

WeWork su pre svega hteli zajedništvom („We”) da postanu inkubator razvoja potentnim preduzetnicima, lukrativnim ugovorima spuste cenu u kritičnim trenucima za nove firme u jednom novom ekosistemu. Što je i moje neko lično viđenje knjige.

Nije za zanemarivanje ni činjenica da je Neumann redovno versko praktikovanje, naročito petkom, morao da zanemari i prikrije da bi privukao sveži kapital. „Novac niti je čist, niti je prljav”, stoji citirano u jednom odlomku. Ono što mu je možda pomoglo u jednom trenutku, uz familijarne veze i veze iz sveta politike, filma, muzike, postalo je zamka i opterećenje kad se krenulo u odlučujuću borbu za sveži kapital. Tako da nismo doživeli ni novi Apple, ni novi Google, ni novog Teslu, nego jedan finansijski fijasko neslućenih razmera.

Kad zajedničko postane privatno ili kad privatno postane zajedničko ili kad privatno postane javno… sve su opcije otvorene. Ko se u takvoj situaciji snađe, mora da bude spreman jednog dana da se svega materijalnog odrekne. Da bude jednako srećan s malim životnim stvarima, kao i u danima kad nije posedovao ama baš ništa. Da bude zdrav i posvećen porodici.

Čini se da je Adam, priučeni i pasionirani surfer, dislektičar, iako žestoko kritikovan, ne samo u ovoj knjizi, jedan od takve vrste.

Podeli s drugima