goce

Ima li veće inspiracije od „Ništavila“? Postoji li veća inspiracija od „Ništavila“? „Nistavilo“ je u suštini jedno, ono što nam je zajedničko, a u knjizi, koja kao da je sastavljena iz više „Ništavila“, prestajete da verujete u autentičnost „Ništavila“

Dario Stajić

„proučavanja melankolije“ – Rainer Mendelssohn u romanu (str. 131)
„melankolik se osamljuje, boji se progonstva ili utamničenja, muči se praznovjerjima, mrzi život, proklinje život i priziva smrt.“ – Aretej iz Kapadokije (O uzrocima i znakovima akutnih i kroničnih bolesti.

Mazedonisch-kroatische Freundschaft, Mazedonisch-serbische Freundschaft. Makedonsko-meksičko prijateljstvo. Povremeno solidan, ali i naporan, tj. nesolidan, roman, koji nisam uspeo do kraja da pročitam. Zapravo, već posle 40 promenjenih st(r)anica, imao sam osećaj da sam ga pročitao. Možda grešim?

Na kraju knjige, autor se zahvaljuje devet različitih fondacija, koje su mu omogućile boravke i istraživanja, „bez kojih ne bi bio moguć višegodišnji rad na ovom djelu.“ I to me nekako pokolebalo da okončam čitanje ovog mestimično oblačnog i maglovitog, a povremeno prilično jasnog i solidnog romana, bestselera, koji se podjednako dobro dopao i Dubravki Ugrešić i El Paisu i Shoshani Feldman i The NY Review of Books. Pojma nemam sta Žižek misli. Trenutno.

Ne mogu da verujem da u Makedoniji „hajspid“ internet i Wikipedia nisu tako/dovoljno dobri? Čak smatram da i „Ništavilo koje guta sve ono što je bilo, jest i bit će“, mnogo je veće i inspirativnije u Kavadarcima i Skoplju i bilo gde drugo u Ex-Juju-izvan-EjU, nego u Beču i Pragu. A. Ima li veće inspiracije od „Ništavila“? Postoji li veća inspiracija od „Ništavila“? „Nistavilo“ je u suštini jedno, ono što nam je zajedničko, a u knjizi, koja kao da je sastavljena iz više „Ništavila“, prestajete da verujete u autentičnost „Ništavila“. Možda to nije ni bio cilj, ali jednostavno ne postoje „flow“, melodija, melodije, tišina, tišine. Pa ni suprotno. Ljubav prema i naspram života.

Smilevski objašnjava i Klimta i Stari Zavet i Kafku i Johna Lockea i Hölderlina i Hobbesa i.. opisuje vrisku dece u gasnoj komori.

Objašnjava i Freuda i njegov kompleksan odnos naspram i prema sestrama. Naspram i prema. Politički korektna eliminacija introspekcije i svih ostalih spekcija, tj. perspektiva. Besperspektivnost čak i za besperspektivnost. WTF?

„Ljudske sudbine u Gnijezdu plele su čudesne, često nevidljive mreže.“ Jebiga. Sorry.

Knjigo vraćam te u biblioteku. Dopola. I više otpola. Ma skroz. Pročitanu.

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •