Fil(m)ovanje (8)

Povratnička epizoda naše redovne filmske rubrike posvećena je starim i novim radovima, predstavnicima kinematografija „Novog sveta“

Đorđe Kalijadis

Divlje priče – Damian Szifron (ARG) 2014 

Fragmentarna struktura ovog filma, sastavljenog od šest priča koje se bave temom osvete, ljubomore, nekontrolisanog besa, ljudske pohlepe, jedan je od zabavnijih filmova koji su se mogli pogledati na proteklom Festu. Sve je lepo upakovano u žanr crne komedije, sa bizarnim smislom za humor, koji je svojstven autorima poteklim iz hispano sveta. Nonšalantno raspojasan kao većina omnibus filmova, umiveno anarhičan, zanatski korektan, sigurna je šolja čaja za svakoga ko je voleo španske filmove iz devedesetih. Još ako uzmemo u obzir činjenicu da su producenti braća Almodovar, onda možete pretpostaviti o kakvom je delu reč. Najjači utisak na potpisnika ovih redova je ostavila road-movie priča o sukobu japija i redneka. Bizarno, ludo, blesavo, brutalno (mnogima se ova epizoda nije dopala, ali meni je najbolja). Zatim priča o bogatom klincu koji je slučajno na ulici pregazio trudnicu i nastojanje njegovih roditelja da prikriju zločin. U igru se uključuje jedna advokatska bitanga zajedno sa vrtlarom bogataša. Takođe je sjajna priča o bombašu sa fenomenalnim Ricardo Darinom, kao i svadbarska priča od koje će vam se malo, ukoliko vučete svadbarske traume, pomeriti džigerica. Ovaj argentinski biser je ove godine bio nominovan za Oskara u kategoriji za najbolji film van engleskog govornog područja, ali ipak nije bio takvog kalibra da je mogao da se nosi sa Levijatanom ili Idom, ali ni sa čuvenim argentinskim laureatom El Secreto de sus Ojos koji je pre nekoliko godina zasluženo dobio Oskara. Dakle, neke priče su odlične, neke su ok, tako da je donja ocena ishod celokupnog utiska.
Ocena: (***) 3

***** remek delo
**** odličan
*** ok
** gledljivo
* katastrofa

Polytechnique – Denis Villeneuve (CAN)  2009

Ovo je film koji sam pogledao u paketu sa ostalim vrednim delima ovog sjajnog kanadskog autora. Kako kod nas nisu puno pričali o ovom ostvarenju, imao sam potrebu da još jednom skrenem pažnju filmofilima, kako na sam film, tako i na reditelja.

Polytechnique je istinita priča o masakru koji se dogodio na mašinskom fakultetu u Montrealu 1989. godine. Priča o mizoginom studentu koji je jednog dana naoružan uleteo na fakultet, ranio 28 studenata i ubio 14 studentkinja. Villeneuve je majstorski dočarao užas masakra i atmosferu takvog trenutka, i snimio je film koji je po mom mišljenju delo vrednije od Van Santovog filma Elephant koji kao temu takođe obrađuje masakr u jednoj američkoj školi.

Ocena: (****) 4

Konopac – Alfred Hitchcock (USA) 1948 

Ako ikada budete imali problem sa odabirom filmova koje biste pogledali, gledajte da se uhvatite nekog klasika. Tu obično nema greške. Čak i da vam se ne dopadne film, sigurno ćete o njemu dugo razmišljati i iznova ga promišljati. Jedan od najvećih filmskih reditelja, Alfred Hitchcock, prošle nedelje je, sa svojih nekoliko naslova, bio na repertoaru Kinoteke. Pored dobro poznatih i proverenih naslova, najmanje mi je u sećanju ostao film Konopac, pa sam sa velikim zadovoljstvom obnovio gradivo.

Kamerna atmosfera je očekivana, jer je film rađen prema dramskom tekstu Patricka Hamiltona, koji je inspirisan istinitom pričom koja se odigrala polovinom dvadesetih. Za potrebe filmske priče, radnja je smeštena u Njujork, krajem četrdesetih, i odvija se u raskošnom stanu sa pogledom na Menhetn, u kojem dva prijatelja, Brendon i Filip, iz filozofskih razloga ubijaju trećeg, Dejvida, smatrajući ga inferiornim u odnosu na njih dvojicu. Leš pakuju u drveni sanduk za knjige, a isti će im te večeri poslužiti kao švedski sto za večeru kojoj će prisustvovati domaćica–služavka gđa Vilson, otac ubijenog, tetka, verenica Dženet, bivši ljubavnik verenice ubijenog, i Rupert, njihov nastavnik iz internata u kojem su nekada živeli. Na zabavi se raspravlja o umetnosti ubistva, Ničeovoj filozofiji, Hitleru, kao i o detinjstvu glavnih protagonista. Svi su zabrinuti zašto se Dejvid ne pojavljuje, ali samo jedan od prisutnih počinje da sumnja da se dogodilo nešto strašno.

Ono što je važno za ovaj film je njegova tehnička karakteristika, jer je snimljen iz desetak dugih kadrova, ali je montiran tako da vam se čini kako je ceo snimljen iz jednog kadra. Sam Hitchcock nije bio zadovoljan krajnjim ishodom i film je smatrao neuspešnim eksperimentom. Međutim, sa ove vremenske distance Konopac i dalje pleni svojom snagom, demantujući mišljenje sopstvenog tvorca, velikog Hitcha.

Ocena: (****) 4