Euforija – Sem Levinson (2019)


Serija Euforija svakako ne pati od autocenzure i Levinsonovoj ekipi treba odati priznanje zbog očigledne težnje da se zaviri u najmračnije uglove sveta savremenih tinejdžera


Kristina Đuković

Prva HBO-ova tinejdžerska drama, serija Euforija, osmišljena je kao insajderski pogled na unutrašnji svet pripadnika takozvane generacije Z. Lišena svake autocenzure, Euofrija savremene tinejdžere locira na prilično mračnim mestima, gradeći sopstvenu, na mahove samodovoljnu estetiku tinejdž nihilizma.

Kreator Sem Levinson osmislio je osam epizoda prve sezone Euforije prema motivima istoimene izraelske serije, ali i autobiografskim elementima. Glavna junakinja – Ru Benet, vraća se kući nakon rehabilitacije na koju je dospela usled prekomernog korišćenja droge. Ruina borba sa zavisnošću koja datira od detinjstva i, kako će se ispostaviti, koren pronalazi u ranim oblicima anksioznosti, ali i očeve prerane smrti, predstavlja okosnicu za seriju koja obuhvata čitavu lepezu junaka od kojih svaki nosi određeni simptom mladalačke patnje.

Euforija – Sem Levinson (2019)

U ovoj galeriji, manje ili više dramaturški uspešno, s putanjom glavne junakinje, ukrštaju se likovi Ruine najbolje drugarice, transrodne Džuls, zatim najboljeg školskog sportiste koji se bori s problemima kontrole besa, ali i krize seksualnog identiteta, zatim devojke koja pati zbog svoje prekomerne težine, pa pomoću porno aplikacija kreira alternativnu ličnost, kao i nekadašnjeg deteta modela, a danas emotivno nestabilne devojke koja se krije iza persone seksualno oslobođene, cinične navijačice…

Euforija svakako ne pati od autocenzure i Levinsonovoj ekipi treba odati priznanje zbog očigledne težnje da se zaviri u najmračnije uglove sveta savremenih tinejdžera. Međutim, upravo u potrazi za ispovednim tonom, glasom nove generacije, serija upada u sopstvenu zamku. Povezujući unutrašnji život svojih junaka isključivo sa činjenicom da oni žive danas, u tako specifičnom vremenu preplavljenom gedžetima, porno aplikacijama i slično, dakle u načelno narcisoidnoj kulturi bez ikakvih filtera, Levinson svoje tinejdžere zaboravlja da tretira kao nešto više od simptoma sopstvenih uslovnosti. Otuda ono što bi trebalo da bude brutalno iskrena drama prerasta u spotovski, visokostilizovani frik-šou za autsajdere i isprepadane roditelje. Dizni zvezda Zendaja, kao predvodnik glumačke ekipe, donekle uspeva da odbrani Ru Benet kao konzistentan psihološki lik, ali već nakon četvrte epizode, i ona upada u matricu zadate nepristupačnosti tobožnje mračne generacije.

Vizuelno atraktivna, serija Euforija, ipak, posle nekog vremena, postaje monotona zbog tretmana svojih junaka kao hodajućih paradigmi, pa umesto da bude brutalno iskrena o svetu kojim se bavi, samo ga dodatno zamagljuje vodeći više računa o estetici mladalačke patnje, nego o njenoj pravoj prirodi.

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  • 1
  •  
    1
    Share