Duchamp je moj advokat – Kenneth Goldsmith (Columbia University Press)
Goldsmit opisuje ukratko svoju metodologiju. Svako veče provede nekoliko sati uz svoju stranicu, dodaje sadržaj, sam predložak za kreiranje softvera ne menja decenijama
Darko Doni
Pre ne tako dugo vremena mladi ljudi nalazili su se u velikim problemima s malim, za život nevažnim stvarima. Zanimala ih je popularna muzika, cene nosača zvuka bile su preterane, previsoke, popularni časopisi, mediji, bilbordi, mamili su ih hvalospevima, reklamama, neispunjene želje rasle su. Danas po relativno niskoj ceni, često i „besplatno”, možemo da dođemo do skoro svih blaga popularne kulture. Kako da održimo interes za nešto što je održavalo pozitivan predznak vremena, širilo i popularisalo demokratske vrednosti, davalo makar i privid o nekoj ljudskoj slobodi? Pa i bilo glavni izvor prihoda ne tako malom broju izvođača, izdavača; industriji.
Knjiga Kennetha Goldsmitha mali je dokaz da može i drugačije. Profesor na Univerzitetu Pensilvanija i osnivač sajta UbuWeb, na svojim serverima, u slobodno vreme, pohranio je gigabajte i terabajte s delima Varezea, Kejdža, Joko Ono, preko 5.000 avangardnih filmova snimljenih uglavnom u Super 8 tehnici.
Principi Redimejda da svakodnevnim predmetima možemo da udahnemo umetničku vrednost, prenose se i na sam proces otvorene konzumacije vrhunskih dela. Internet ne može da zameni umetničke galerije, koncertne i bioskopske dvorane, čistotu zvuka s fizičkog izvora. Ali može da zagolica maštu, navede nas na neki put, dâ nam ideju, približi nas cilju, ako cilj postoji i ako imamo cilj. Problem u toj nepreglednoj gomili je da često možemo da izgubimo iz vida i dane provedemo u neprekidnom lutanju, a da nas drugi veoma lako mogu da prate sa strane, neprimetno.
Neki od principa su: „pomalo svaki dan”, „ne koristite pretraživače”, internet je prolazan, „novac je precenjen”, „svet je krcat citatima”…
Sam Goldsmit opisuje ukratko svoju metodologiju. Svako veče provede nekoliko sati uz svoju stranicu, dodaje sadržaj, sam predložak za kreiranje softvera ne menja decenijama. Ukratko, opisuje i svoje viđenje sveta umetnosti, naročito u jednom kratkom eseju o autorima videa. I naravno sve to može da se smesti u jedan mračan i nestvaran kontekst, što nije nužno istina. Nego pre „pokvarena mašta i prljave strasti”.
Osvrće se primerice i na zagrebački MaMa i slovački Monoskkop, internet projekte slične konotacije i iskustva, finansirane javnim sredstvima i sredstvima iz privrede, sve u svrhu čuvanja zajedničkog sećanja. Ironija sudbine je da to sve može da se shvati na dva i više kontradiktornih i dijametralno suprotnih načina.
Tu je i neizbežni WFMU radio iz Nju Džerzija, otvoren za muziku sa svih svetskih meridijana, pa i za umetnike amatere, umetnike koji to i jesu i nisu, primerice: Jandeka, Wesley Willisa, Wild Men Fishera. Ti likovi nikad ne bi dobili posao u regularnoj firmi, a WFMU im je dao šansu i postali su slavni u izvesnim krugovima. Zanimljivo, ali ako se troši u malim i zdravim količinama i ne uzima kao univerzalni princip međuljudskog razumevanja i ophođenja.
Jedno celo poglavlje posvećeno je People like us, projektu magične Britanke rođene 1968 godine. Na svojim albumima koristi kolaže sklopljene iz poznatih i nepoznatih dijamanata popa, sklapa ih u novu celinu i kao u nekom snu pokušava da otkrije nešto što nam je tako davno promaklo čulima. Neretko, imala je probleme oko autorskih prava. Ipak, svesni njene misije, većina joj je progledala kroz prste i oprostila taj plemeniti kriminal.
Kako piše Šošana Zubof, sve je postalo predvidljivo u ovoj fazi kapitalizma. Vrlo je velika verovatnoća da se zna koji link pritiskamo sledeći. Nasim Taleb se bavi i tzv. „crnim labudovima”, ali to nije tema ove knjige i to je nešto čime se recimo bavi moja struka. Na UbuWeb sve je poređano alfabetski. Koncept je jednostavan, usuđujem se reći, industrija je sigurno i iz njega izvukla i kapital i pouku i znanje i iskustvo. Da li je to bilo pravedno valorizovano? U knjizi ne stoji.
Da li političari i sociolozi mogu da prate taj trend? To je drugo pitanje. Za to pitanje niko nema pravi odgovor. Budale. 😊
Ostavite odgovor