Ana Vintur – biće iz pakla ili čarobnica
Ana Vintur poznata je po perfekcionizmu, profesionalizmu, strogosti i hladnoj britanskoj distanciranosti, ali je zaslužna i za otkrivanje novih imena u svetu mode, poput Kristofera Kejna, Marka Džejkobsa, Aleksandra Mekvina, Džona Galijana, Aleksandre Veng, Džonatana Sandersa, Kejt Bosvort…
Poznata je i pod imenom Nuklearna zima (igra reči, na engleskom Nuclear winter, slično prezimenu Vintur), kao zahtevan urednik koji šefuje po principu strahovlade. Za sobom je ostavila čitavu armiju bivših saradnika. Jedna od njih, bivša lična asistentkinja Loren Vajsberger, napisala je 2003. roman Đavo nosi Pradu, koji je bio bestseler i po njemu je snimljen film. Ana Vintur nije reagovala na napise da je upravo ona taj „đavo“, ali sličnosti su prevelike. U vezi s njenim radom 2009. je snimljen dokumentarni film, u kome je prikazan proces pripreme izdanja Vogue za štampu i fragmenti sastanaka Ane Vintur s investitorima.
Rođena je 3. novembra 1949. u Londonu. Njen otac Čarls Vintur bio je glavni urednik tabloida Evening Standard. Majka Noni (od imena Eleonora) bila je ćerka profesora prava s Harvarda. Ana je ime dobila po baki s majčine strane, Ani Bejker, ćerki imućnog trgovca iz Pensilvanije. Baka joj je redovno slala sve američke modne časopise još u tinejdžerskom dobu. Čarls i Noni bili su u braku od 1940, izrodili su četvoro dece, i razveli se 1979. Već tridesetogodišnja Ana Vintur dobila je maćehu Odri Slejter, urednika i osnivača časopisa za mlade Honey i Petticoat.
Njen otac bio je poznat kao zahtevan urednik i hladan čovek, i smatra se da je Vinturova svoju „zimoću“ (winter) povukla na njega. Anin stariji brat Džerald stradao je kao dečak u saobraćajnoj nesreći, i kad su došli da to jave ocu, on je vest saslušao i nastavio s redakcijskim sastankom.
Rano se „inficirala“ modom. Sa 14 godina je isekla kosu i napravila bob-frizuru, po kojoj je i danas poznata. Sa 16 godina je napustila školu s jakom željom da se bavi modom, ali kako roditelji nisu odobrili njen plan, morala je nešto da „uči“, pa se prijavila na kurs u Harrods-u, budući da se već okušala kao prodavac odeće u tada čuvenom londonskom butiku Biba. Na kursu nije dugo izdržala, uz reči: „Ili znate modu, ili je ne znate, nema tu šta da se uči.”
Iako je danas poznata i po tome što privatni život drži daleko od očiju javnosti, njene početke u poslovnom svetu obeležili su stariji muškarci s jakim vezama, i ona to ne krije. Već s 15 godina zabavljala se s 24-godišnjim piscem Pirsom Polom Ridom. Smenio ga je čuveni kolumnista Nejdžel Dempster, a u vreme kad je napuštala školu aktuelan je bio Ričard Nevil, koji je odmah doveo u tada vrlo popularni magazin Oz.
Pravu karijeru je započela kao asistent a završila kao zamenik urednika u magazinu Harpers & Queen, gde je radila šest godina. Kad je prešla u SAD 1975, radila je u redakcijama Harper’s Bazaar (samo devet meseci, dobila otkaz, i u to vreme imala strastvenu vezu s Bobom Marlijem). Posle nekoliko meseci, zahvaljujući nezavisnom novinaru Džonu Bredšou, aktuelnom dečku, postaje glavni urednik magazina Viva (prvi posao na kome je imala ličnog asistenta, zaradila reputaciju „nuklearke” i ostala sve do gašenja izdanja). Sledi dvogodišnja pauza u radu i nova veza, s francuskim producentom Mišelom Estebanom, kad je živela na relaciji Pariz-Njujork. Urednik mode u magazinu Savvy postala je 1980, zadržala se tu godinu dana i prešla u New York na istu poziciju, sve do 1983, kad postaje kreativni direktor u američkom Vogue. Došla je na razgovor na posao, i tadašnja glavna urednica Grejs Mirabeloj pitala je na kojoj poziciji vidi sebe, a Vinturova je otvoreno rekla: „Na vašoj.” Ipak, bila je „samo” urednik mode, doduše s potpuno odrešenim rukama i duplom platom. Naravno, s glavnom urednicom nije bila u najboljim odnosima, pa su je brzo premestili u London kao glavnog urednika engleskog izdanja Vogue i House & Garden.
Po povratku u London započela je vezu s poznatim dečjim psihijatrom Dejvidom Šeferom za koga se ubrzo udala i uzela jednogodišnji odmor tokom kog je rodila Čarlsa, svoje prvo dete. U američki Vogue vratila se 1988, kao glavna urednica, i od tada do danas suvereno vlada. Kako je uspela? Udvostručila je tiraž posle radikalnih promena. Najveća se sastojala u tome da poznate ličnosti stavlja na naslovnice, što je do tada bilo rezervisano isključivo za manekenke. Na samom početku urednikovanja pratili su je skandali, od kojih je najpoznatiji bio sa zaštitnicima prava životinja koji su je proglasili za neprijatelja zbog propagiranja nošenja pravog krzna. Nije se libila ni riskantnih poteza da spoji nespojivo: jeftine komade odeće sa skupocenim nakitom ili jaknu iz najnovije kolekcije visoke mode sa džinsom iz obične radnje „za svaki džep“.
Opšte je poznata dnevna rutina Ane Vintur: ide u krevet između 22.15 i 22.25, ustaje u 5.45, igra tenis sat vremena (četiri puta nedeljno), u 7.00 dolaze šminker i frizer, i u 7.30 odlazi na posao. Svakog radnog dana na poslu je tačno u 8.00 časova. Na stolu je obavezno čekaju sveže cveće i kafa. Insistira na tome da mora lično da odobri scenu i garderobu za početak snimanja modnih editorijala, i fotografi su ugovorom obavezani da redakciji predaju sve snimke, ne samo one koje izaberu. Njena kontrola je apsolutna. To se ne odnosi i na tekstove, čak bivši saradnici, svi do jednog, tvrde kako ona u stvari i ne pregleda sve rubrike u časopisu i često pojma nema šta se s njima dešava. Takođe, piše samo Uvodnik, koji se često sastoji tek od popisa tekstova u aktuelnom broju, pa i to ostavlja saradnicima da urade umesto nje. Navodno je sasvim netalentovana za pisanu reč.
Ne skida tamne naočare za sunce, često ni u redakciji, i tvrdi da su joj „štit” – niko joj u očima ne vidi da li joj je dosadno na nekoj reviji ili je sablažnjena ili… Drugi tvrde da su te naočare s doptrijom jer joj slabi vid. Pretrpela je velike kritike što ih nije skinula ni kad je s kraljicom Elizabetom II bila na jednoj reviji. Čak i od toga ima gore – nije ih skidala tokom dodele Oskara 2015. ni na tren.
Uopšte ne pije, plaši se paukova (arahnofobija) i voli boje. Kaže da nikad ne bi bila u crnom od glave do pete. Na fotografijama se vidi da voli floralne motive, često nosi „šarene” haljine. Redakcijski sastanci su ograničeni na 15 minuta. Ne voli debele ljude i za saradnike bira samo vitke i „pristojno stilizovane”, mada se oglasila povodom anoreksičnosti manekenki kritikujući taj trend. Ko zna, možda je želela samo da bude aktuelna, jer se digla velika halabuka kad je jedna manekenka umrla od neuhranjenosti. Inače, Ana Vintur je verovatno samo u trudnoći bila teža od 50 kg.
S Dejvidom Šeferom bila je 15 godina u braku, imaju dvoje dece. Razveli su se 1999, i to zbog veze koju je Ana imala sa Šelbijem Brajanom, a koja traje i danas. Upoznali su se 1997, varnice su odmah zaiskrile, iako su oboje bili u braku. Za razliku od Dejvida, Aninog supruga, dosta starijeg od nje, ćelavog i niskog, Šelbi je čista suprotnost: visok, lep, milioner, guste kose, samo tri godine stariji od nje… Sastajali su se po hotelskim sobama, ali se očigledno nisu dobro krili jer je izbio skandal. Dejvid Šefer je nazvao Šelbijevu ženu i pitao je da li joj je poznata afera njenog muža i njegove žene. Žuta štampa je čak objavila i fotografije Vinturove i Brajana „na delu”, pa je Ana prekinula vezu kako bi zaštitila svoju decu. Međutim, kad je Šelbi napustio ženu, i Ana se razvela, tako da od 1999. žive na istoj adresi.
Bez obzira na buran, zanimljiv život, i na nesporno veliki uticaj na modu (bukvalno), Ana Vintur ne bi bila toliko značajna da celo krilo njujorškog Metropolitan muzeja nije dobilo ime Anna Wintour Costume Center – sasvim zasluženo. Sakupila je tokom 20 godina na čuvenim Gala balovima više od 125 miliona dolara za potrebe modnog dela popularnog Met muzeja. Dobijanjem „svog” krila od 2.400 kvadrata ušla je u istoriju.
Organizovanje donatorskih večeri i lobiranje nisu joj strani. Radila je to i za Baraka Obamu, s Kelvinom Klajnom i Harvijem Vajnštajnom, zatim za Hilari Klinton, za čiju kampanju je dala i sopstven novac, takođe je bila angažovana i u borbi protiv side… Svojevremeno je Obama razmišljao da Vinturovu postavi na mesto ambasadora SAD u Velikoj Britaniji ili Francuskoj.
Bez obzira na to što će ove godine napuniti 70 godina, izgleda da Ana Vintur nema nameru da se penzioniše. Stvarno je Nuklearka.
Ostavite odgovor