alan

„Ne postoji kondom za konz(um)(iranje)“

Dario Stajić

Novinar Harpersa, New York Times Magazina i Discover Magazina putuje planetom i intervjuiše istraživače i obične ljude na temu prenaseljenosti. Sudeći po poslednjoj knjizi Alana Vajsmana, pripadamo generaciji bez budućnosti. Mesto rođenja nismo mogli da biramo. Lični utisci.

Krajem sedamdesetih, u Meksiku se emitovala TV sapunica „Acompaname“ (Prati me). Nezvanično, njoj se najviše pripisuje pad nataliteta u toj državi. Od čitavih 34%. Američka stanica Population Media Center (PMC) iz Burnigtona, Vermont, producira slične sadržaje na 22 jezika. Zadatak im je da podstaknu porodice na razmišljanje o planiranju poroda, seksualnoj edukaciji i medicini reprodukcije.

Priča oko koje se vrti Odbrojavanje, počinje u Izraelu (i Palestini), teritoriji na kojoj živi 4 puta više stanovništva od cifre od 2.5 miliona, koliko iznosi gornja granica biološkog i sociološkog ekosistema. Velika je verovatnoća da će za nepunih 6-7 godina taj broj da premaši 21 milion.

Oval + Dandara – Voa

Autor s jedne strane navodi da je pokojni vođa Palestinaca tvrdio da je najjače oružje u rukama palestinskih majki. S druge strane niču nova naselja ultraortodoksnih Jevreja sa više od 700 stanovnika po kvadratnom kilometru, od kojih 2/3 živi na ivici siromaštva. U Svetoj zemlji, rekord ipak drže beduinske familije sa četrnaestoro dece u proseku. Kako su u stalnom pokretu, tačne brojke teško je utvrditi.

Stanovništvo planete rapidno raste sa 1.6 milijardi početkom XX veka, preko nešto više od 7 milijardi trenutno, pa do neverovatnih 10.9 miliona, kako se predviđa za 2100 godinu. Neke grane nauke pokušavaju da na raznim primerima i modelima predvide i oblikuju način na koji će bolje da se preraspodeli „blagostanje“ i kontroliše taj trend.

Neverovatno zvuči da na osnovu prirodnih resursa, čak i vlada celog, naizgled pustog kontinenta, Australije, pokušava da zaustavi nove talase (ekonomskih) imigranata. Slične probleme ima i velika Libija, čiji je pokojni lider Gadafi, jedan od tvoraca ideje jedinstvene afričke nacije, kao Musliman, naišao na veliki otpor većinski hrišćanske Ugande u kojoj će se stanovništvo sa današnjih 34.5 miliona utrostručiti do kraja ovog veka.

Problemi prehranjivanja Indije i Kine se i dalje analiziraju. „Politika jednog deteta“ kako se pokazuje i nije tako restriktivna, naročito ako se uzme u obzir da njena pravila ne važe za nacionalne manjine, bračne parove jedinaca, Kineze u inostranstvu i neke slične grupacije.

Vajsman uspaničeno zove i Darvina u pomoć. Pokušava da iskoristi ekološku formulu: I=PAT za procenu izlaska iz „krize“, ili bolje rečeno katastrofe u kojoj danas skoro 20 procenata planete gladuje:

Impact=Population x Affluence x Technology ili

Uticaj = Stanovništvo x Blagostanje x Tehnologija

Teško mogu sve „nelogičnosti“ gledanja iz jedne ili nekoliko perspektiva da se prikriju i pokriju jednim vešto sročenim novinarskim tekstom na 530 stranica. Naizgled, pažljivo odabranim redosledom tema, pokušava da se sugeriše da postoje razni faktori, poput religija, neravnomernog rasporeda prirodnih resursa, obrazovanja, političkih sistema i tradicija. I jedan neimenovani koji je iznad istorije, iznad svih njih.

Kao činjenica ostaje jedan veliki previd koji možda može da se nasluti, ali skoro nigde nije eksplicitno dotaknut osim kad se recimo priča o bivšim verskim vođama Irana koji su propagirali natalitet kao odbranu od napada velike sile.

Kako smanjiti napetosti? Doći do uzajamnog poverenja? Da li su providna propaganda i zaglupljivanje masa (na svim stranama) jedina rešenja? Uzroci problema?

Iako u mnogim domenima problematična, knjiga je nakon laganog preokreta u svojoj drugoj polovini prešla u jedan mikroskopski mali, ali pažnje dostojan – civilizacijski pomak.

Niko ne sme da misli da sve zna. Pojedinac iznad zajednice – vrlo opasna stvar.

Podeli s drugima