zoran

Neka korist i od Žikine Šarenice: da nisu puštali reprizu emitovanja ove neuništive RTS emisije tokom gostovanja u Pirotu, u kojoj su gostovali fudbalski i košarkaški trener Zoran Đorđević i Svetislav Kari Pešić, obojica rodom iz ovog dela Srbije, verovatno nikada ne bih saznao za ovaj suludi Bibisijev TV dokumentarac

Marko Nikolić

Đorđevića sam još ranije zapazio kao gosta u prigodnim emisijama tzv. studijima koji su na Javnom servisu išli u pauzama utakmica ovogodišnjeg Svetskog prvenstva. Momentalno je bilo jasno da je nepostojanje kose na Zoranovoj glavi praćen izostankom dlaka na njegovom jeziku; ovaj fudbalski radnik je prilično neuobičajeno za domaće TV standarde glasno pričao ono što većina misli – da je sramota da se nismo kvalifikovali za najveću fudbalsku smotru na svetu sa igračima koji igraju u najjačim ligama, s tržišnom vrednošću koja se meri desetinama miliona evra na podivljaloj fudbalskoj pijaci, što je bilo dovoljno da za ovog simpatičnog ekscentrika zauvek otpišemo bilo kakvu mogućnost zapošljavanja u struci na tlu domovine. A onda je kod Žike, u pauzama plakanja za pokojnom babom, Đorđević otkrio da je selektor „najmlađe reprezentacije na svetu“ – ekipe Južnog Sudana i da je o njemu snimljen film u produkciji Bibisija. To je već zvučalo dovoljno udareno da se ne potraži, a potera je ubrzo urodila plodom na jutjubu.

Đorđević je na ovo mesto došao zahvaljujući rezultatima koje je ostvario kao selektor reprezentacije Bangladeša, a radio je i u brojnim arapskim zemljama sa promenljivim uspehom tokom više od tri decenije. Oran za rad, stiže u Južni Sudan, zemlju koja je proglasila nezavisnost 2011. i koja, kao i svaka država, treba da ima svoj fudbalski tim. Piroćanski pustolov će vremenom shvatiti da njegov posao nije samo selekcija…

Baš kao i sve ostalo, fudbal je u Južnom Sudanu na vrlo niskim, amaterskim granama. Đorđevićev prvi zadatak je poseta zavarivaču, koji treba da napravi dva gola, pošto ih u željenim dimenzijama nema u čitavoj zemlji razrovanoj višedecenijskim građanskim ratom koji je rezultirao nezavisnošću pod pokroviteljstvom globalnog hegemona. Umesto novca, nudi svoj pasoš, dok mu ne „legne plata“. Pošto ne postoji liga, naš stručnjak šparta uzduž i popreko afričke države koja gotovo isključivo živi od nafte, ali nema kola. Kada najzad dobije jedna, ispostavlja se da ne rade. Nema previše sreće ni u potrazi za mapom, „Nije vam ovo Evropa, nema mape“, dobija precizan odgovor od meštana.

Uprkos brojnim nedaćama, Đorđević ne odustaje, uspeva da preleži i malariju, kupi jagnje kao maskotu tima i spremi ekipu za prvi meč u istoriji protiv Ugande. Tokom intoniranja himne plače kao kiša. Isprva srdačni odnosi sa glavešinama tamošnjeg fudbalskog saveza postaju sve hladniji jer je čitava država u kolapsu pošto je njen vrh odlučio da prestane sa isporukama nafte Severnom Sudanu. A od nafte živi. Birokratski javašluk i lenja uspavanost čelnih ljudi neće sprečiti Đorđevića da odvede reprezentaciju na CECAFA kup u Ugandi, iako će se tamo zadržati malo duže nego što je planirao – jer je imao kartu samo u jednom pravcu. To je tek jedna od brojnih nadrealnih scena.

Đorđević je poliglota, a osim nenadmašnog izlomljenog engleskog i arapskog, kako film odmiče sve mu se češće otimaju sočne srpske psovke. Osim njega, film prati i živote njegovih igrača, među kojima su i špic koji ne uspeva da prođe probu u Kanadi, u kojoj na kraju zatraži azil, ali i kapiten koji godinama nije video porodicu koja je ostala u severnom delu Sudana. Zbog loših rezultata i poslovične srpske svojeglavosti i inata, Đorđević ostaje na kraju bez posla dok Južni Sudan polako tone u građansko-plemenski rat koji se vodi između pristalica predsednika Kiira, iz plemena Dinka i njegovog nekadašnjeg potpredsednika Mašara, predstavnika Nuera, o kojima se u naučnim krugovima dosta zna zahvaljujući pionirskom delu britanskog antropologa Evans-Pričarda.

Benstidov dokumentarac je televizijski program najviše klase – i egzotični putopis i univerzalna studija o ljudskim karakterima, ali i jedna topla humana priča. Dok čekamo da Đorđević donese odluku da li će preuzeti kormilo fudbalske reprezentacije Sirije (?!), zahvaljujući uvidima iz ovog filma malo ćemo drugačije razmišljati o trenutnom stanju u srpskom fudbalu, i ulozi ovog sporta u savremenom životu.

Podeli s drugima