Stranci u našoj sredini (Politička filozofija imigracija) – Dejvid Miler (Harvard University Press)
Stranci u našoj sredini pruža uvid u tematiku i problematiku imigracija iz perspektive jednog progresivnog univerzitetskog profesora
Darko Doni
Junak romana Grejama Grina Treći čovek tvrdi da je trideset godina terora i krvoprolića pod vladavinom Bordžija, darovalo čovečanstvu Mikelanđela, Da Vinčija i renesansu, dok je pet vekova mira, demokratije i bratstva u Švajcarkoj ostavilo za sobom sat s kukavicom.
Podeljenost na bogati Zapad i, dobrim delom, siromašni ostatak sveta otvara mnoge dileme kako i u kom pravcu se razvija ljudska zajednica. U tom pogledu, zanimljivo deluje i, ne tako opširna, studija oksfordskog profesora Dejvida Milera o strancima i migracijama iz nerazvijenih i ratom opustošenih država i prostora u zapadnu političku hemisferu.
Knjiga se bavi savremenim pogledima na probleme ljudskih prava, zatvaranju i otvaranju granica, ratnim izbeglicama, ekonomskim migracijama i njihovom integracijom u za njih nove zajednice. Gde, da budemo iskreni do kraja, često nisu dobrodošli.
Smatra se da trenutno u svetu 3% stanovništva ne živi u domicilnim zemljama u kojima su rođeni. S velikim problemom suočavaju se, recimo, Sjedinjene Američke Države, sa oko 11 miliona ilegalnih doseljenika bez minimalnih prava, recimo, na zdravstveno i socijalno osiguranje. Taj problem pokušao je da reši predsednik Obama, dok s trenutnom administracijom rešenje tapka u mestu, možda čak ide u retrogardnom pravcu.
Autor, slobodno rečeno liberalnih gledanja na celokupnu situaciju, u kratkim crtama se osvrće i na krivicu Zapada za nepravdu i takav razvoj situacije.
U osvrtu na Teoriju pravde Džona Raulsa, možda najtucajnijem delu političke filozofije dvadesetog veka, smatra se, otprilike rečeno, da su dobro organizovane zajednice u međusobnim interakcijama toliko zrele da „problem” imigracija ne može da postoji, što je ravno „realističkoj utopiji”.
Razne definicije pojma „kosmopolite” podrazumevaju čoveka koji bezrezervno pomaže drugom čoveku u nevolji i može da se smatra na neki način građaninom sveta, što seže do misli čuvenog mislioca Emanuela Kanta kojem ondašnje granice država nisu predstavljale prepreku da tako rezonuje.
Argumentacija za opštim otvaranjem granica može da se podeli u tri sfere:
- „ideja zajedničkog posedovanja planete Zemlje”
- „globalna jednakost prilika”
- „postularnost ljudskog prava na imigriranje”.
Činjenica je da mnogi ljudi usled rata, lične ugroženosti i bezbednosti, loše materijalne situacije, pa i globalnog zagrevanja, nisu u stanju da žive u mnogim delovima sveta, pa samim tim, logično, moraju da iskoriste svoja osnovna ljudska prava definisana i u poveljama Ujedinjenih nacija.
Po definiciji, svako ko ima na raspolaganju manje od dva dolara na dan, smatra se da živi u siromaštvu, a takvih je skoro dve milijarde na planeti.
Na rešenjima se radi danonoćno. Pored međunarodne pomoći, koja često završava u rukama korumpiranih političara, na Zapadu se stvara klima da se pomoću kvota, uvažavajući neke principe, kao što je, recimo, pravedna zastupljenost domicilnog stanovništva i doseljenika, dođe do kakvog-takvog cilja.
Nekim ekonomskim migrantima daju se bezuslovna i stalna prava, neki se primaju uslovno ili privremeno. Postojanje potrebe za nekim deficitarnim zanimanjima zadovoljava se na sličan način, što, s druge strane, dovodi do ozbiljnog „odliva mozgova”. Tako npr. Tahitiju nedostaje oko 85% stručno osposobljene radne snage, koja se trajno iselila iz države, što je ozbiljan problem. Ne samo na Tahitiju.
Veliki problem Zapada jeste formiranje paralelnih zajednica koje nedovoljno komuniciraju s državom i njenim drugim pojedincima, što dovodi neretko do pojava kao što je islamski fundamentalizam i slično. Sa civilnom i kulturnom integracijom ide se postepeno i pažljivo, u smislu da se npr. „od Jevreja ne može očekivati da rade u mesarama sa svinjskim mesom”. Otvaraju se verske ustanove i škole na jezicima manjina u okvirima mogućnosti, pa i preko toga.
Smatra se da je samo do kraja 2016. oko 800.000 lica iz Severne Afrike i Srednjeg Istoka došlo da živi u Nemačkoj, što je prilično opterećenje za socijalni i ekonomski sistem, pa i dovelo do nesuglasica među narodima Evropske unije, što se završilo neslavno s Britanijom i Bregzitom. Veliki teret pada i na ekonomije Grčke i Italije koje nadgledaju granice unije na morskim prilazima.
Stranci u našoj sredini pruža uvid u tematiku i problematiku imigracija iz perspektive jednog progresivnog univerzitetskog profesora. Na pitanja šta i kako da se u ovoj aktuelnoj situaciji odnose zemlje Balkana koje imaju svoje probleme i koje su više siromašne nego bogate, moraćemo da tražimo rešenja na nekom drugom mestu. Velika je šteta što je dragoceno vreme izgubljeno i što često ni mi sami, osim mira, stabilnosti i ekonomskog prosperiteta, ne znamo šta u stvari želimo i šta hoćemo. S druge strane, ima i tu neke mudrosti. Bili na Zapadu, bili na Istoku, ovako podeljeni; možda u ova čudna i nepredvidljiva vremena i ne možemo više da očekujemo jedni od drugih. Pustimo da nas budućnost iznenadi.
Ostavite odgovor