Muzički pasus-prikazi (6)

Nastavak priče o aktuelnim omažistima, koji nam za potrebe ovog nastavka stižu iz Engleske, Hrvatske i Rusije

Marko Nikolić

Menace Beach – Ratworld (Memphis Industries)

Pri prethodnom susretu smo usput konstatovali da je reč „moon“ česta u imenima novi(ji)h bendova. „Beach“ je još zastupljenija. Najnoviji plažni predstavnik stiže iz Lidsa, i još jedan je u nizu relativno uspešnijih ostrvskih pokušaja iskobeljavanja iz smrtonosnog zagrljaja britpopa. Muško-žensko višeglasje, sklonost ka buci i neobičnoj melodiji Menace Beach izdvajaju kao osobene baštinike nešto drukčijeg indie nasleđa devedesetih (prvi mi na pamet padaju The Breeders, više zbog atmosfere nego samog zvuka). Debi LP Ratworld počinje silovito i razuzdano, ali do kraja ipak pomalo gubi dah, te Menace Beach možemo smestiti u sredinu ovog mikro-rivajvala – ispod prgavijih i nepredvidljivijih Velšana Joanna Gruesome, no svakako iznad vernih (i ne preterano uzbudljivih) imitatora Dinosaur Jr, Londonaca Yuck. (7/10)

Vlasta Popić – Kvadrat (Moonlee)

Varaždinski trio je u odnosu na vreme izdavanja svog debija Za očnjake (2012), zanimljivog ponajviše po tome što je imao srpskog izdavača u vidu kragujevačkog SKC-a, promenio adresu te je sada zagrebački. No, preseljenje i primetnija sviračka kompetentnost nisu doveli do bitnijeg poboljšanja prvobitnog utiska u vezi sa ponudom ove grupe – Vlasta i dalje traži sebe, razapeta između citata Obojenog programa (Ako nisam dobra…), usputnih narodnih mudrosti („Malo nas je al’ smo govna“) i jednog lenjog, plakatskog oponiranja neoliberalizmu i nacionalizmu s kvazipoetskih pozicija otuđene i senzitivne jedinke, te na (svilenom) koncu ostajemo uskraćeni za neku izrazitiju osobenost benda. Preovlađujuću štrebersku monotoniju jalovog regionalnog rokenrola donekle razbija solidna Maštanje i neimenovana pesma na samom kraju po kojoj album i nosi ime, a iz sve snage želim da verujem da je u pitanju omaž sjajnim Circle Takes The Square i njihovom rušilačkom debiju As The Roots Undo iz 2004. (4/10)

Motorama – Poverty (Talitres)

Nekoliko sinova i jedna kćer (trenutno na porodiljskom) Rostova na Donu, lučkog i maltene primorskog milionskog grada na jugu evropske Rusije, su se još od svojih životinjski naslovljenih ranih EP izdanja (Horse (2008) i Bear (2009)) omilili diskofilima-sladokuscima zahvaljujući svedenoj i preciznoj varijaciji na temu moćne klaustrofobično-pulsirajuće džojdivižnovske atmosfere na tački dodira postpunka i psihodelije, mada sami članovi benda pominju Cavea i Doorse kada pričaju o uzorima. Njihova treća LP ploča, objavljena pre mesec dana za prestižnu francusku etiketu Talitres nesumnjivo je kruna njihovog markantnog rada. Poverty je provetrena i studiozna poslastica, nalik ispijanju šolja čaja sa Ianom Curtisom, koja trajanjem prelazi tek pola sata, ali se momentalno kvalifikuje za soundtrack gledanja kroz prozor vozila u pokretu (jedan od najpostojanijih metoda procene kvaliteta muzike). Ovaj trijumf od albuma pomalo podseća na ruska literarna dostignuća iz pretprošlog i prošlog veka koja su kvalitetom vrlo brzo prevazišla svoje evropske uzore i našla svoje zasluženo mesto u večnosti. (8.5/10)