Miljenko Jergović/Svetislav Basara – Tušta i tma
Ništa opasnije od društva i ljudi koji čitaju samo jednu knjigu? Pojedinci i zajednice koji čitaju mnogo knjiga?
Jergović i Basara, svaki u svojoj sredini ili svaki u svojim sredinama, sa različitim, ali evidentnim uspesima, dižu talase/valove/pritiske/tlakove. Ovom prvom, zbog publiciteta i medijske kontroverze, svako pojavljivanje u hrvatskoj javnosti, predstavlja, nekad priličan, nekad, samo neznatan, problem. O anonimnom odlasku u, recimo, Međugorje, među hodočasnike, da ne pričamo. Drugog spašava „disku(r)shernija“. Tako da se i ne kreću preterano mnogo unutar svojih plemena, o kojima kritično, oporo i gorko, pričaju. Više žive i prebivaju u knjigama. Stameno. Kao retki koji od pisanja i čitanja, mogu da žive. Solidno.
Kako powerty, sasvim ispravno tvrdi: „ideja mainstream alternative smara“ i „malo je to sve proračunato/stvaranje neke šatro elite“. Opet. I jopet.
Knjiga nije dosadna. Prilično žestok sparing seks – „Dragi moj Miljenko/Dragi Basara“ – pada u prvoj polovini, a da se prostakluci pojavljuju tek kasnije. U međuvremenu. Brani se Karleušin angažman.
Diskusiju (za)počinje Miljenko sa zicerom: „Tuđman/Milošević“. Dotiču neuralgične tačke novijih istorija. Korak napred, dva nazad.
Dok se neke važnije teme, namerno ili ne, pažljivo preskaču i/ili ne pominju. To se, sve, može izvežbati na tribinama, po kafanama i kafanicama, uz novine ili svađama s TV prijemnikom. Evropska unija, svakako, pripremila je zbornik pitanja (i odgovora), koji se moraju uvežbati napamet. Ponavljati kao mantra. Sve ostale unije, zajednice, paktovi i savezi rade isto i s istim pretenzijama. Basara je ponekad, pomalo, (sam sebi) dosadan i suvišan, a Jergović (sam sebi) patetičan i pretenciozan.
U drugoj polovini, mlađi se sagovornik otvara, ispoveda, stariji strpljivo i radoznalo – sluša. I jedan i drugi vole Bernharda. Razumeju ga bolje od ostalih „bernhardologa“, što je i glavna odlika svih „bernhardologa“. Žive, svaki na svom i u svom selu. I na kraju, rastaju se – onako – da vam se dobrano zgade – i Adolf i Staljin i Stonsi i Bitlsi. Negde je dobro ulovio ili uočio Basara, buniti se, protiv kapitalizma, danas, isto je, kao i buniti se protiv zemljotresa.
Ukratko, obostrani strah od traktora.
Ostavite odgovor