micio
„Koreni nasilja: bogatstvo bez rada, zadovoljstvo bez savesti, znanje bez karaktera, delovanje bez morala, nauka bez ljudskosti, obožavanje bez požrtvovanosti, politika bez principa.“ – Gandhi

Dario Stajić

Teško je poverovati da će neko od „nas“ da doživi 2100. godinu. Naročito ako redovno pratite najnovije vesti. Ipak, nije loše preleteti pogledom optimističnu knjigu fizičara Mičija Kakua, u kojoj posle razgovora sa 300 visokopozicioniranih naučnika sumira utiske na temu istraživanja budućnosti.

Svako od devet poglavlja o budućnosti: računara, veštačke inteligencije, medicine, nanotehnologije, energetike, istraživanja kosmosa, blagostanja i ljudskog roda, počinje pričama iz detinjstva, mitovima i zabludama/dometima dosadašnjih iskustava. Krajem XIX veka, u prognoziranju se istakao Žil Vern. Tako je u „Putovanju sa zemlje na mesec“ dosta toga nedoživljenog prilično precizno opisao, kao što se posle i desilo, jedino se zajebao kad je pretpostavio da će raketa da ide na barut. Pre njega, kao veliki vizionar pokazao se i Leonardo de Vinči. Njegove nacrte i ideje za mašinu za računanje, tzv. „Codex Madrid“, preuzeli su istrazivači iz IBM-a i izradili 1968. godine repliku samo na osnovu originalnih planova. Koja je, kako se pokazalo, besprekorno funkcionisala.

Sensorama – Echtzeit

Prognoze su i dalje nezahvalne, ali i korisne. U svojoj suštini, one se kao takve koriste kao putokazi i inspiracija za buduća istraživanja. Nekada i okolnosti istraživačima i firmama ne idu na ruku. Danas u doba globalno dostupnog Skypea, pomalo suludo deluje podatak da je 1964. firma AT&T prodala samo 100 telefona sa slikom, čime su se troškovi izrade i projektovanja sveli na tadašnjih milion dolara po komadu.

Signifikantan je i napredak informacionih tehnologija. Vakuumske lampe (pedesete), tranzistori (šezdesete), integralna kola (sedamdesete), čipovi (osamdesete), internet mapira svet u globalnu računarsku mrežu (devedesete) i „Ubiquitous Computing“ početkom ovoga veka, kad se čipovi iz računara preseljavaju u sve zamislive sfere života.

Serija „Star Trek Enterprise“ je mnogima i dalje velika inspiracija, iako se većina „pronalazaka“ već nalaze u upotrebi. Transport materije na daljinu, „beaming“, još neko vreme će da bude nedostižan.

Već sredinom ovoga veka, predviđa se uvođenje mobilnih uređaja sposobnih da utvrde do 95% dijagnoza poznatih bolesti.

Problemi veštačke inteligencije, vezani su uglavnom za softver koji će izgleda još dugo da razvijaju inženjeri u biroima, sa neizbežnom olovkom i sveskom, na stolu i u rukama. Simulacije ljudskog mozga zahtevaju ogromne računarske kapacitete. Povezano sa problemom prikupljanja ogromnih materijalnih sredstava, predstavljaće i dalje veliku kočnicu za napredak na tom planu. Ipak, veliki uspeh postigla je ustraživačka grupa „Blue Gene Dawn“ kojoj je pošlo za rukom da 2007. simulira mozak pacova, sa svih 55 miliona neurona u njemu. Rej Kurcveil, poznati pronalazač i futurolog, smatra da će 2029. računar vredan 1000 dolara da bude 100x snažniji od ljudskog mozga. A da će od 2045. da prevaziđe tu cifru milijardu puta, i to ne u odnosu na intelekt jednog pojedinca, nego cele ljudske rase.

Gentika i uzgajanje ljudskih organa iz retorte, pa čak i nekih novih formi života, uz svoju ekonomsku isplativost i crtu, postavlja mnoga etička i praktična pitanja. Šta ako se sve otme kontroli? I koliko je čovek uopšte u stanju da kontroliše svoju žeđ za znanjem i/ili novcem?

Smatra se da će se između 2070. i 2100. ostvariti veliki napredak u replikovanju materije na atomskom i molekularnom nivou. Tzv. nanobot, verovatno će da pređe iz hipotetičkog u realni domen. Erik Dreksler, autor „Stvaralačkih mašina“, smatra da će proizvodnja svakodnevnih dobara, hrane, predmeta… na molekularnom nivou, totalno promeniti sociološku sliku društva, kao i potrebe pojedinca u njemu.

Glad za novim energetskim izvorima, leglo ratova i ekonomskih kriza, u budućnosti će naterati čovečanstvo, ne samo da koristi poznate regenerativne metode, nego da krene još dalje, tragajući za novim formama. U istraživanje kosmičke energije. Ili korak nazad, obuzdavanje kontrolisane fuzije. Dnevna štampa preplavljena je lažnim informacijama o napretku na ovom planu. I ne samo na tom planu.

Od eksploatacije meseca, drugih satelita i planeta, fizički i čulno, i dalje smo veoma daleko.

Sve je pitanje dobre volje, finansija. Na polju ideja ni danas ne vlada oseka.

Kako će se planetarni kapitalizam dalje razvijati, ostaje veliko i otvoreno pitanje? Iz konzumerskog u intelektualni kapitalizam? Sta će da pokreće (i koči) ekonomiju u većoj meri od razvoja nauke?

Borba za besmrtnost ili besmrtnost borbe? Za neke, sve je zapisano u zvezdama, za druge „samo“ na nebu, za treće na zemlji… …neki nikad neće naučiti da čitaju i pišu. Ni ovim poslednjima, a ni meni samom, nije puno u životu pomogla, ni ova, a ni mnoge druge (ne)pročitane knjige.

(foto: Campus Party Brasil)

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •