Kako da razlikujete pirotski, staparski i sjeničko-pešterski ćilim

---

Pirotski, staparski i sjeničko-pešterski ćilim već su upisani u nacionalni registar kulturnog nasleđa, a do marta će biti i zvanično predloženi Unesku za listu svetske kulturne baštine

---

Inicijativu da se pirotski, staparski i sjeničko-pešterski ćilim upišu na Uneskovu listu svetske kulturne baštine pokrenuli su Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, NALED (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj), ambasador Nemačke i ambasadorka Kanade u Srbiji.

Ćilimi, pogotovo pirotski, najčešći su protokolarni diplomatski poklon visokim zvaničnima iz sveta. Kineski, ruski i francuski predsednici – Si Đinping, Vladimir Putin i Emenuel Makron, dobili su pirotski ćilim na poklon, staparski princ Čarls…

Svaki od ovih ćilima prepoznatljiv je po šarama. Doduše, sjeničko-pešterski se ponekad teže razlikuje od pirotskog, bar što se šare tiče. Šare su imale (imaju ga i danas) magijski značaj, pa se po njima znalo kome su ćilimi namenjeni, za koje mesto u kući predviđeni, koje su najveće želje vlasnika.

U stara vremena, ćilim je bio obavezan deo „devojačke spreme”.

Pirotski ćilim

Pirotski ćilim ima zaštićeno geografsko poreklo i kao proizvod i po umeća tkanja. Glavna odlika mu je što nema naličje, odnosno – lice i naličje su identični, a garancija je 50 godina, pa kad to pomnožite sa dva (lice i naličje), ovaj ćilim je „pod garancijom” pun vek.

Ima 122 šare i 96 ornamenata po zvaničnom katalogu Album pirotskog ćilima koji je 1902. štampan u Austriji, a izdanje je finansirala kraljica Draga. Ona je zaslužna za oživljavanje ćilimarske tradicije i promociju pirotskog ćilima u svetu.

Pirotski ćilim se izrađuje na vertikalnom razboju, sirovina je najbolja vuna od ovaca sa Stare planine, a osnovna tehnika tkanja je klečanje (kojim se postižu „dva lica”). Šare su uglavnom autentične, uvek simetrične, a najpoznatija je kornjača koja simbolizuje blagostanje i dug život.

Ono što pirotski ćilim pre svega razlikuje od sjeničko-pešterskog jeste takozvani ćenar, odnosno ivica koja uokviruje ili ceo ćilim (spoljašnji ćenar) ili celine na ćilimu (unutrašnji ćenar ili čendra). Ćenara uglavnom nema na sjeničko-pešterskom, i nikad na staparskom ćilimu.

Sjeničko- pešterski ćilim

Neke šare na sjeničko-pešterskom ćilimu slične su šarama na pirotskom. Međutim, ovaj ćilim uglavnom ima geometrijske šare, nema ćenare, može biti s resama i bez njih, i grublje je pređe. Cvetovi perunike, poljske ljubičice i lale takođe su česte šare na sjeničko-pešterskom ćilimu.

Nekada se izrađivao na horizontalnom a danas na vertikalnom razboju, pa ne mora da se sastavlja po sredini ili iz nekoliko delova, već se tka izjedna dvonitnom tehnikom (pretkivanje), uzlanjem (čvoranjem) i klečanjem. Sirovina je vuna sjeničke autohtone ovce pramenke.

Staparski ćilim

Staparski ćilim je nazvan po Staparu u okolini Sombora, i na njemu je očigledan uticaj baroka, bodermajer, pa i ampir stila. Najčešće šare su stilizovani floralni motivi. Ovim ćilimima nekad su se uglavnom prekrivali kreveti.

Kao i sjeničko-pešterski, i ovaj ćilim se nekad spajao na sredini ili je rađen u nekoliko delova koje su posle sastavljali. Sirovina za staparski ćilim je kombinacija kudelje i vune (više kudelje nego vune). Ima još jednu osobenost – nikad nema rese.

* Naslovna fotografija: Rozana Sazdić