Javna (ne)pismenost
Institut za srpski jezik? Ogledalo trenutnog stanja (ne)pismenosti
Tabla Instituta za srpski jezik i kako je na njoj napisano slovo „i“, malo desno malo levo, podseća me na mog najstarijeg sina kad je još učio da piše, pa je na pitanje „na koju stranu ide slovo i?“ od nane dobio odgovor: „Tamo gde je teta Nata.“ I dobijem ja prvo pismo svog sina na kome je „i“ bilo malo levo malo desno – kako se teta Nata kretala, malo tamo pa ovamo pa sedne pa ustane. Razlika u odnosu na ovu tablu je što je njemu tad bilo nepunih šest godina, a u ovom institutu sede ljudi kojima bi trebalo da verujemo, trebalo bi da nam budu vrhovni autoritet za pismenost.
Ovo nije sve: onaj ko je ispisivao tablu, napravio je još jednu grešku – spratovi, ne sprat, jer ih je naveo ukupno tri.
Na greške niko nije imun, međutim, treba razlikovati greške koje su rezultat previda, nesmotrenosti, brzine, od onih koje su napravljene usled – neznanja. Sudeći po tome, i u najuglednijim ustanovama sedi po neki analfabeta. Šta tek onda reći za raznorazne nagradne igre i oglase u kojima nešto treba da osvojite! Ko je prvi napisao „osvoji“ umesto „osvoj“ uzor je potonjim neukim prepisivačima, i slobodno se može reći da je uzor – svima.
U privatnim porukama možete da se ogrešite o pravopis koliko god hoćete, nije važno ako se razumete sa sagovornicima. Doduše, lepše je da sve bude ispravno. Ali, kad javno pokažete da ste (ne)pismeni, to je druga stvar. Šta sve viđamo po reklamama, oglasima, na ulici, svim javnim mestima, šta nam plasiraju na TV… to je već greška nad kojom se treba zamisliti. Evo nekih primera s ulica glavnog grada Srbije – Beograda, i jedna tabla kao dobrodošlica u Srbiju.
Ostavite odgovor