records

Grabs razmišlja, sa prostorne i vremenske distance, o eksperimentalnim zvucima šezdesetih, iskustvu/dokumentovanju slušanja i stresu/ograničenosti zbog vežbanja, isključivo uz puštanje nekada davno objavljenih snimaka

Dario Stajić

“If you could only play a record once, imagine the intensity you’d have to bring into the listening“ – Derek Bailey

„If there where anything for which I’d sell my soul it would be to never have to listen to the same album twice“ – I’m glad that he didn’t sell his soul. – Albert Oehlen/David Grubbs

Slobodna improvizacija, jazz, country, blues, savremeni kompozitori, elektronska muzika, dub reggae, javanski gamelani. David Grubbs razmišlja, sa prostorne i vremenske distance, o eksperimentalnim zvucima 60ih, iskustvu/dokumentovanju slušanja i stresu/ograničenosti zbog vežbanja, isključivo uz puštanje nekada davno objavljenih snimaka.

U razgovoru Daniela Charlesa i Johna Cagea, kaže se da su ploče/snimci, poput razglednica koje razvaljuju ili ruiniraju pejzaž. Za obične ili nazovi normalne ljude, verovatno je preterivanje kada neko čuje muziku u svemu, u svakom trenutku svakodnevnice, ili kada prepoznaje umetnička dela u predmetima iz okruženja, događajima i doživljajima. Ipak, i dalje postoje pojedinci koji bi mogli na neki način da se svrstaju podjednako i uz jednu i drugu stranu, ili da se posmatraju iz nekog trećeg, novog, posebnog ugla. Mada je i dalje prilično teško objasniti, zašto neko, u XXI veku, izdvaja ogromne količine novca za prastari krckavi vinil, recimo Maxa Neuhausa: „Electronics & Percusion: Five Realizations“ iz 1968 godine. Ponovo izdatog na CDu 2003. I u međuvremenu besplatno dostupnog na internetu na nekoj stranici poput npr. http://www.ubu.com/sound/ . Ili http://www.dramonline.org/ . Ili…


Autor se dalje osvrće na opus Henryja Flynta (albumi „You are My Everlovin“, „Back Porch Hillbilly Blues“ i „I don’t wanna“) i veze sa antologijom Harija Smita: „Anthology of American Of Folk Music“ ili Ornette Colemanom, u jazz idiomu.

Poglavlja o Cageu, počinju citatima Kylea Ganna u kojima stoji da se oseća krivim dok sluša ploče. Mnogo bi bolje bilo slušati saobraćaj na ulici. I opaskom Džaspera Džonsa: „The best criticism of painting is to put another painting next to it“. Cage je za sebe izjavio, da je presrećan zato što je, kao i Thoreau svojevremeno, prilično anoniman i tako može nesmetano da radi to što radi. „We owe this complexity to chance.“

Dalje, Jim O’ Rourke, žali se kako su koncerti improvizovane muzike tako nabudženi mnoštvom infomacija, da mu je najdraže kupiti album i slušati ga, na miru i kod kuće.

I tako ovo akademsko razmišljanje – za i protiv: snimanja muzike? Za i protiv: šezdesetih? Za i protiv: teče. 220 stranica.

A zatim i dalje. U mislima. Za i protiv: misli.

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •