\n
<\/p>\n
Korona-virus, \u010dija je pandemija aktuelna, pripadnik je porodice korona-virusa, sedmi po redu. Do sada je bilo poznato \u0161est, on je sedmi, pod zvani\u010dnim nazivom SARS-CoV-2<\/strong> (sars kovid-2). Na dru\u0161tvenim mre\u017eama \u0107ete nai\u0107i na tekstove kako ovaj virus nije nikakav nov virus, da je poznat ve\u0107 preko pola veka, i da je to virus obi\u010dne prehlade. Verovatno je do zabune do\u0161lo zbog naziva \u2013 korona, ali to nije jedan virus ve\u0107 porodica korona-virusa<\/strong>.<\/p>\n Prva \u010detiri korona-virusa bila su poznata i pre 50 godina. Prva dva iz porodice izazivaju isklju\u010divo obi\u010dnu prehladu, druga dva tako\u0111e prehladu, ne\u0161to druga\u010diju, ponekad i neku upalu plu\u0107a, ali ne drasti\u010dnu. Onda su se pojavili sars<\/strong>, koji je tek sada zvani\u010dno postao sars-1, opasan; i \u0161esti virus je mers<\/strong>, bliskoisto\u010dni akutni respiratorni sindrom. On je najsmrtonosniji u odnosu na broj obolelih. Za sars-1 se pretpostavlja da je skoro suzbijen, dok je mers sasvim eliminisan.<\/p>\n Tokom evolucije korona-virusa, na geneti\u010dkom nivou, sars-2 je stekao mogu\u0107nost da inficira ljudske \u0107elije, mada je zoonoza<\/strong> (mo\u017ee se preneti sa \u017eivotinja na ljude). Mnoge \u017eivotinje su nosioci raznih korona-virusa. Na primer, mers poti\u010de od kamile, a sars od cibetke (zver srodna ma\u010dkama). Nema dokaza da su ku\u0107ni ljubimci zara\u017eeni ili bi mogli da \u0161ire korona-virus.<\/p>\n Smatra se da je sars-2 povezan s korona-virusom kod slepih mi\u0161eva, i verovatno je imao jo\u0161 jednog posrednika pre nego \u0161to je pre\u0161ao na \u010doveka. Virus mutira, pa je sars korona-2 po klju\u010dnom proteinu koji \u010dini sve viruse u korona-grupi, 70% identi\u010dan sarsu korona-1, a 30% je razli\u010dit<\/strong>.<\/p>\n Prevod s italijanskog: Vesna Obradovi\u0107<\/strong><\/p>\n \u201eKompanija specijalizovana za fizi\u010dko-statisti\u010dko-matemati\u010dku obradu kreirala je ovaj grafikon, koriste\u0107i epidemiolo\u0161ki matemati\u010dki model. Nagla\u0161ava se da ova obrada ne mo\u017ee apsolutno zameniti zvani\u010dne podatke koje je objavilo Ministarstvo zdravlja i civilne za\u0161tite.<\/p>\n Italijanski grafikon<\/p>\n Grafikon prikazuje \u010detiri parametra od kojih je svaki predstavljen kako isprekidanim linijama (dnevni prira\u0161taj u odnosu na skalu s desne strane), tako i kontinuiranim linijama i obojenim povr\u0161inama (s referencom na levoj skali).<\/p>\n Parametri su:<\/p>\n 1) ZELENA, zara\u017eeni, koji imaju tendenciju porasta svakog dana do 23. marta kad \u0107e pre\u0107i 6.200 na dan, a nakon toga \u0107e opadati, ali \u0107e broj novozara\u017eenih da nastavi da se odr\u017eava tokom \u010ditavog meseca aprila, s brojem zara\u017eenih od 4.500 na dan! Krajem aprila \u0107e prema\u0161iti iznos od preko 200.000 ukupno zara\u017eenih u Italiji (pokazano na grafikonu zelenom bojom).<\/p>\n 2) CRVENA, trenutno pozitivni na corona virus aktivni, koji \u0107e rasti do 6. aprila do 70.000.<\/p>\n 3) PLAVA, ozna\u010dava broj izle\u010denih, koji \u0107e nadalje biti, na sre\u0107u, u stalnom porastu.<\/p>\n 4) CRNA, mrtvi, koji \u0107e se pove\u0107avati iz dana u dan dok se ne dostigne broj od 1.000 mrtvih dnevno 2. aprila, da bi krajem aprila dostigao ukupno preko 30.000.<\/p>\n Zavr\u0161ni komentar: Svi modeli predvi\u0111aju eksponencijalni trend rasta do ta\u010dke \u2018inverzije trenda\u2019. U ovom slu\u010daju, preokret trenda koji po\u010dinje nije posledica zasi\u0107enja, ve\u0107 je posledica prisile, odnosno delovanja raznih vladinih mera.<\/p>\n Dakle, jasno je da:<\/p>\n 1) Preokret trenda i takozvani pik (vrhunac) nisu karakteristike trajanja virusa i zara\u017eivanja, ve\u0107 je isklju\u010divo rezultat vladinih mera i mera koje sprovodi stanovni\u0161tvo, kao i faktor \u017eivotne sredine.<\/p>\n 2) Bi\u0107emo primorani da sa\u010dekamo smanjenje aktivnih slu\u010dajeva sve do praga izdr\u017eljivosti nacionalnog zdravstvenog sistema, dobijaju\u0107i na vremenu za antivirusne terapije.<\/p>\n 3) Svaki put kad mere vlade budu oslabljene, mo\u017ee se o\u010dekivati \u2018manji\u2019 porast zara\u017eenih, ili u slu\u010daju ja\u010dih mera \u2013 stabilizacija slu\u010dajeva do prose\u010dnog novoa kojim se mo\u017ee upravljati.<\/p>\n 4) Ne isklju\u010duju se pove\u0107anja broja aktivno zara\u017eenih.<\/p>\n 5) Epidemija \u0107e trajati jo\u0161 dosta dugo, sve dok vakcina ne bude dostupna u dovoljnom broju.\u201d<\/p>\n<\/div>\n Brzina porasta broja obolelih \u010dini sars-2 opasnijim od sezonskog gripa, a jo\u0161 uvek se ne zna u kojoj meri \u0107e biti opasan, mada ga brzina \u0161irenja i nepredvidljivost (u pojedinim slu\u010dajevima ne pokazuje nikakve simptome) kvalifikuju za \u201evrlo opasan\u201d. Za manje od dva meseca pro\u0161irio se na nekoliko kontinenata, i progla\u0161ena je pandemija (kontinuirani prenos bolesti, istovremeno na tri ili vi\u0161e razli\u010ditih geografskih regiona). Svetska zdravstvena organizacija (SZO) 11. februara 2020. objavila je zvani\u010dno ime bolesti koja je prouzrokovana virusom SARS-CoV-2, to je COVID-19<\/strong>.<\/p>\n Sars-1 se pojavio krajem 2002. godine u \u041aini. Tokom osam meseci 33 dr\u017eave su prijavile vi\u0161e od 8.000 slu\u010dajeva zaraze ovim virusom, a stopa smrtnosti je bila 10%. Za sars korona-2 jo\u0161 se ne mo\u017ee ta\u010dno re\u0107i kolika mu je smrtnost, mada, po trenutnom stanju gledano, manje je smrtonosan od sarsa-1. Visoka stopa smrtnosti (14,8%) zabele\u017eena je samo kod starijih od 80 godina.<\/p>\n Ovaj virus uglavnom se prenosi kaplji\u010dnim putem pri kijanju i ka\u0161ljanju. Prema podacima SZO, period inkubacije varira izme\u0111u 2 i 10 dana, a nedavni podaci pokazuju da se mo\u017ee produ\u017eiti na 21 dan. Da li su ljudi zarazni za druge kad ve\u0107 imaju simptome kovida-19 ili je to u prva dva dana inkubacije, jo\u0161 uvek se vode polemike. Nepoznato je i da li se nakon bolesti i oporavka stvara trajni imunitet.<\/p>\n \u201eKratak dah, suv ka\u0161alj (bez sekreta), suvo grlo i temperatura ukazuju na verovatnu zarazu korona-virusom. Curenje iz nosa, bol u grlu i ka\u0161alj sa sekretom ukazuju da osoba najverovatnije nije zara\u017eena.\u201d World Health Org.<\/em><\/p>\n Sumnja se na kovid-19 ako osoba ima:<\/strong><\/p>\n Starije osobe, hroni\u010dni bolesnici i osobe sa slabim imunitetom najugro\u017eenija su grupa za obolevanje. Po stopi smrtnosti, ovo su zabele\u017eeni podaci nakon analize skoro 70.000 potvr\u0111enih slu\u010dajeva obolelih od kovida-19:<\/p>\n Dodatni faktori rizika su:<\/p>\n Od 13. januara postoji test za otkrivanje zara\u017eenosti. Me\u0111utim, merodavni dijagnosti\u010dki testovi nisu rutinski.<\/p>\n Va\u017eni kontakti<\/strong><\/p>\n Analizirano je 1.099 pacijenata s laboratorijski potvr\u0111enim kovid-19 iz 552 bolnice u 30 provincija Kine do 29. januara 2020. godine.<\/p>\n Pranje i dezinfekcija ruku<\/strong>.<\/strong> Najbolje je \u010desto i temeljno pranje ruku sapunom i vodom u trajanju od najkra\u0107e 20 sekundi, \u0161to smanjuje broj klica virusa. Dobra su i sredstva za dezinfekciju ruku na bazi alkohola (najmanje 60%), na primer rastvor etanola (62-71% alkohola), hidrogen peroksida (0,5%) ili natrijum hipohlorita (0,1%). Izbegavajte proizvode koji sadr\u017ee triklozan, hemijsku supstancu koja ometa hormone.<\/p>\n O\u010di, nos, usta.<\/strong> Ne dirajte o\u010di, nos i usta prljavim rukama, tako virus mo\u017eete da unesete u telo.<\/p>\n Za\u0161tita drugih<\/strong>. Ka\u0161ljite ili kijte u papirnu maramicu, a ako je nemate, u prevoj lakta ruke. Upotrebljenu papirnu maramicu odmah bacite i, naravno, operite ruke.<\/p>\n Ko i kad treba da nosi maske.<\/strong> Po re\u010dima dr Predraga Kona, epidemiologa i \u010dlana Ekspertskog tima za borbu protiv korona-virusa, maske treba da nose svi koji imaju bilo kakve respiratorne probleme, bez obzira na to da li su oni u vezi s korona-virusom ili imaju neko drugo oboljenje. Zdravim osobama se maske preporu\u010duju samo kad ulaze u zatvorene prostore. Pritom, maska treba dobro da pokrije nos i usta i da se zameni drugom posle jednog i po sata. SZO savetuje no\u0161enje maski ako ka\u0161ljete, imate probleme s disanjem, groznicu ili kijate. Bez ovih simptoma, no\u0161enjem maske uskra\u0107ujete je nekome kome je zaista potrebna.<\/p>\n Dezinfekcija povr\u0161ina koje \u010desto dodirujete.<\/strong> Telefoni, tastature, kvake, stolovi, radne povr\u0161ine, daljinski upravlja\u010di, poklopac WC \u0161olje… \u010distite uobi\u010dajenim sredstvima za dezinfekciju ili alkoholnim rastvorima.<\/p>\n Kontakti s drugima.<\/strong> Izbegavajte zatvorene prostore i mesta s vi\u0161e ljudi. Dr\u017eite razdaljinu 1,5-2 metra.<\/p>\n Spavanje.<\/strong> Jedna od tajni imuniteta jeste i kvalitetno i dovoljno spavanja. Svako ve\u010de lezite u pribli\u017eno isto vreme, bez upaljenog televizora ili ra\u010dunara u prohladnoj, tihoj i mra\u010dnoj sobi.<\/p>\n Fizi\u010dka aktivnost.<\/strong> Umerena i redovna fizi\u010dka aktivnost podi\u017ee nivo belih krvnih zrnaca i antitela koja se bore protiv infekcije, pove\u0107ava cirkulaciju i smanjuje hormone stresa.<\/p>\n Ishrana.<\/strong> Temeljno kuvajte meso i jaja. Jedite dosta vo\u0107a i povr\u0107a, pogotovo onog jarkih boja (po mogustvu u pet manjih porcija dnevno), kao i probiotsku hranu.<\/p>\n \u010cist vazduh.<\/strong> Provetravajte prostor u kome ste, ali ne tako \u0161to \u0107ete \u201ena kip\u201d dr\u017eati vrata i prozore celog dana, ve\u0107 ih nekoliko puta dnevno \u0161irom otvorite, da vazduh prostruji.<\/p>\n Do sada se deset zemalja uklju\u010dilo u testiranje \u010detiri leka koja se primenjuju u le\u010denju kovid-19. Ve\u0107ina najvi\u0161e veruje u remdesivir<\/strong>, koji je bio uspe\u0161an u le\u010denju ebole. On je u Italiji bio terapija pacijentu od 79 godina obolelom od kovida-19, koji se uspe\u0161no oporavio. Kineski lekari pola\u017eu nade u favipiravir<\/strong>, japanski lek koji se prodaje i kao avigan<\/strong>. U le\u010denju kovida-19 pokazao je dobre rezultate. Pominju se kao uspe\u0161ni i lekovi protiv malarije<\/strong>. Kanadska biotehnolo\u0161ka kompanija Medicago kao bioreaktor za vakcinu koristi biljku duvana umesto koko\u0161jih jaja, koja se uglavnom koriste prilikom uobi\u010dajenog komponovanja novog leka.<\/p>\n Nema zvani\u010dne potvrde da bilo koji od ovih lekova apsolutno poma\u017ee. Najefikasnija bi bila vakcina, na kojoj radi 39 laboratorija \u0161irom sveta<\/strong>, ali do njenog pronalaska jo\u0161 nije do\u0161lo. Nema\u010dka farmaceutska kompanija CureVac najavila je svoju vakcinu na jesen. \u010cak i kad bi je danas napravila, testiranje za \u0161iroku upotrebu traje najmanje godinu dana.<\/p>\n Izvori:<\/strong><\/p>\n Mapa zastupljenosti korona virusom u svetu<\/a><\/p>\n Svetska zdravstvena organizacija (SZO)<\/a><\/p>\n Evropski centar za kontrolu i prevenciju bolesti<\/a><\/p>\n![\"Italijanski](\"https:\/\/slovopres.com\/zdravlje\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/Italijanski-grafikon.jpg\")
<\/a><\/p>\n<\/a><\/p>\n\n
\n
\n
\n
\n
<\/a><\/p>\n<\/a><\/p>\n