Sviđalo vam se ne sviđalo, ali ulični stil podrazumeva autentičnost i originalnost, to mu se ne može poreći


Milja Lukić

Što se uobičajenog shvatanja mode tiče, u najgrubljem to izgleda ovako: kreatori smišljaju šta će biti moderno, prave i prikazuju kolekcije, pa se to onda prenosi na ulicu. Da li je baš tako? Mnogi smatraju da je fenomen streetstyle nastao u vreme hipi pokreta, kad je oblačio ko je šta stigao. Što šarenije, to modernije. Mada, i u tom haosu postojala su neka pravila: duga kosa, ništa što steže, Indijanci i Indijci pretežna inspiracija, mnogo prirode (materijali od prirodnih vlakana, deseni s motivima prirode…), ešarpe, marame… U to vreme modne piste nisu se mnogo razlikovale od oblačenja na ulici. Ali, i pre hipi pokreta, ulica je bila inspiracija modnim kreatorima.

Wu-Tang Clan, hip-hop stil

Davnih dvadesetih godina prošlog veka francuski fotograf Žak Anri Lartig slikao je ljude po ulici, objavljivao fotografije u žurnalima, a ljudi od ukusa su komentarisali odevne kombinacije. Msje Lartig ipak nije fotografisao običan svet već tadašnje zvezde iz sveta umetnosti, nauke, bogataše… Kako god, bila je bitnija odeća nego ljudi koji je nose.

Marlon Brando – bela majica

Kasnije je bilo mnogo fotografa koji su slikali ljude po ulicama metropola, njihove fotografije imaju mesto u hronikama vremena. Ali tek kad je Bil Kaningem 1968. počeo da fotografiše ljude na ulicama Njujorka, bilo poznate bilo nepoznate, i da fotografije objavljuje u „ozbiljnim“ glasilima, može se reći da je streetstyle dobio novu dimenziju – ugurao se među kreatore mode. Punih 60 godina, od 1968, slikao je ljude ne tražeči dozvolu za to, što je Artur Gelb, urednik Tajmsa, označio kao prekretnicu u istoriji novinarske fotografije. Međutim, Kaningem nije bio paparaco koji je lovio poznate u nezgodnim momentima. Tražio je osobeni stil, nešto što odražava ličnost onoga ko odeću nosi, a ne skandal ili reklamu za neku modnu kuću. Zato nije voleo fotografije sa crvenog tepiha ili na zakazivanje. Njegov odnos prema modi bio je populistički i potpuno demokratski. Od decembra 1978. imao je stalnu rubriku u Njujork Tajmsu – On the Street. Da li je bio uticajan? I te kako. Ana Vintur je jednom izjavila da se ceo njujorški krem oblači „samo za Bila” kad izađe iz kuće.

Džems Din – bela majica

Klerk Gebl je 1934. u Dogodilo se jedne noći skinuo košulju, a ispod nje nije imao ništa, odnosno bio je bez majice koja je bila obavezna. Od tog trenutka, bez ikakvog uticaja kreatorâ, majice i potkošulje jednostavno su izašle iz mode, muškarci su prestali da ih nose. Žalila se tekstilna industrija, prodaja je vidno opala. Na neki način, ovaj film je imao ulogu streetstyle-a. Nezaposleni novinar koji pokušava da pričom o bogatašici zaradi nešto i vrati se u redakciju bio je čovek „s ulice” u tumačenju Klerka Gebla.

Bitnici

Onda se 1951. Marlon Brando pojavio u običnoj beloj uskoj majici kratkih rukava u Tramvaju zvanom želja. Bele uske majice su planule. Dve godine kasnije, 1953, u Divljaku, majici je dodao kožnu jaknu, uske farmerke, čizme i kačket. Proizvodnja svega što je u filmu nosio enormno je porasla. Još dve godine kasnije, 1955, pojavljuje se Džems Din u Buntovniku bez razloga. Može se reći – sve isto, samo manje divljačno od Branda.

Hipi moda

Ljudi su inspiraciju za oblačenje tražili u popularnoj kulturi, pre svega u filmovima, pa je haute couture (visoka moda) počela da gubi dominantan uticaj.

 

Visoka moda – Haute couture

Spremna za nošenje (industrijalizacija mode) – Ready to wear (engleski), Prêt à porter (francuski)

Ulična modaStreetwear ili Streetstyle

 

Krajem pedesetih godina bitnički pokret zahvatio je književnost, muziku, novo poimanje sveta… Veliku ulogu imao je roman Na putu (On The Road) Džeka Keruaka iz 1957. U to vreme je i Iv Sen Loran preuzeo Dior posle smrti osnivača. Na opšte iznenađenje, kolekcija koju je kreirao 1958. imala je elemente inspirisane Keruakovim romanom. Bila je to još uvek haute couture, da bi već 1959. na mala vrata uveo prêt à porter i time spasao Dior od propadanja. Sledeće godine predstavio je beatnik dizajn s dolčevitama i kožnim jaknama. Tu smo već na terenu uličnog stila. I zvanično se 1960. uzima kao godina „legalizacije“ streetstyle-a.

Japanski pank stil

Bitnik stil ustupa mesto hipi stilu, slede mangupski, brejkdenserski, pa pank, gotski, rep, hip-hop, rasta, hipsteraj… Primećuje se da je muzika zamenila film u dominantnosti uticaja. Prirodno je da ples u stopu prati muziku, grafiti su im vrlo bliski… Sve to, i još po nešto, diktira modu.

Šezdesetih godina, u vreme velikog političkog aktivizma i socijalnog bunta, promenio se pogled na svet, pa je i moda radikalno promenjena. Stara pravila jednostavno su prestala da važe – sad su stilovi nastali na ulici inspirisali visoku modu. Ta tendencija traje i dan-danas.

Brejkdenserke? Da imaju kačkete okrenute naopako, lakše bi se moglo utvrditi

Na primer, brejkdens je ples nastao na ulici. Igračima je pre svega bila bitna udobnost, što je podrazumevalo patike za trčanje, kačkete nošene naopako (da ih rukom ne zakače tokom plesa), trenerke ili vrećaste pantalone i uske majice.

Ako ste mislili da uz trenerku ne ide nikakav asesoar, grdno se varate. Reperi kače lance, i to one teške i velike, pa još i zlatne(!). Dočekani su s podsmehom, ali nije prošlo mnogo, i Žan-Pol Gotje je 1990. godine predstavio svoju Rap pieuses (Pobožni rep) kolekciju. Rep trend ispratili su i Karl Lagerfeld za Chanel i Džeremi Skot za Moschino.

Rep stil -Džim Džouns

O Vivijen Vestvud i panku ne treba ni govoriti. Moda i muzika išli su u kompletu, nikako drugačije.

Iscepane farmerke i obavezno viri unutrašnji džep

Sviđalo vam se ne sviđalo, ali ulični stil podrazumeva autentičnost i originalnost, to mu se ne može poreći. Odećom se iskazuje stav, upućuje poruka, pokazuje ličnost, bez obzira na to što je moda postala masovni fenomen. Zahvaljujući savremenoj tehnologiji svet je postao jedno veliko selo i svako može da pogleda na instagramu ili pinterestu modne fotografije iz celog sveta i prokomentariše ih, ili da prikaže svoje viđenje uličnog stila. Čista demokratija – svi imaju jednaka prava.

Podeli sa drugima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •