deantoniparks

Još malo se bavimo sada već starim, prošlogodišnjim pločama. Isključivo instrumentali!

Marko Nikolić

Knxwledge_Hud Dreems (Stones Throw)

 

knxledge

 

Ovaj momak dolazi iz Nju Džersija iako je poreklom iz Filadelfije, a živi u Los Anđelesu. Hahaha, moć jeftinog transporta! Knxwledge (ime je uobičajena supkulturna transgresija koja od greške pravi zakon kao znak raspoznavanja) je hip hop producent koji relativno dobro pliva u Bermudskom trouglu boom bapa, mahnitog semplovanja raspevanih deonica/dubokoumnih rečenica i koketiranja sa wonky zvukom ali je dovoljno pametan da ne ide preko granice Alpha Pup/Brainfeeder provalije pa se Stones Throw čini kao prirodni habitat za ovog baju. Instrumentalne teme su blic trajanja nalik na ono što rade Onra ili Elaquent, što je verovatno plod težnje da se album sluša kao celina a ne u delovima. Sveukupno uzev, Hud Dreems tvori osećaj koji pruža šolja ručno spremljene kafe koju lagano ispijaš sam sa sobom u lako nedeljno popodne, jer jasno, ovo nije putovanje na koje se ide u društvu. (8.5/10)

 

 

RotoR – Fünf (Nois-O-Lution)

 

Rotor-funf-1140x1103

 

Sada već davne ’98 Zvezda je uspela da prođe poslednji krug kvalifikacija u tadašnjem Kupu UEFA protiv neugodnih Rusa iz Volgograda – Rotor je u oba meča savladan sa po 2:1, što danas zvuči kao naučna fantastika. Iste godine u Berlinu osnovan je bend Rotor koji se prošle godine oglasio svojim petim albumom, kako već sam naslov kaže. Ponuda teže/psihodelične rock muzike je bezobalna u današnje digitalno doba i uglavnom se svodi na kloniranje upečatljive sabatovštine, pa se all-around pristup strpljivog građenja mamutskih rifova i naizmeničnog uzimanja vazduha u kontemplativnim pasažima kod ovih Švaba lako izdvaja od konkurencije svojom uverljivošću. Poseban pičvajz je vrhunski spot za ponajbolju temu sa ploče Volllast koji kao da se zalaže za bajkersko-hipi jedinstvo i slobodu prelomljenu kroz nekoliko žanrova u samo nekoliko minuta trajanja. Uživajte u spotu, pa ako vam se svidi, na albumu vas čeka još tutnjajućih radosti. (8.5/10)

 

 

Deantoni Parks – Technoself (Leaving)

 

deantoni

 

 

Posle izvanrednog solo debija Touch But Don’t Look (2012), koji bio rezervoar kiseonika inovativne elektronike, bubnjar rok sastava Mars Volta odnosno Bosnian Rainbows diže ulog na novom, fantastičnom albumu tako što sebe pretvara u one-man band. I niko nije bio spreman za ovaj uragan! U levoj ruci Deantoniju je za ovu priliku i dalje palica, a prsti sa desne su mu na klavijaturama/sempling mašini, što je prvi od slojeva tumačenja naziva albuma. Drugi sloj je poprilično tehnička svirka kroz improvizaciju gde se Parks znalački poigrava neverovatnim ritmovima i chopped semplovima u realnom vremenu (!), ali ono što ga izdvaja od virtuoznih izdrkatora je što ni u jednom trenutku nema bojazni da se na ovoj ploči leče neki tehnički kompleksi već je sve podređeno sviračkoj igri i magiji. Technoself je očekivano teška ploča u kojoj ima i kul mračnih hip hop izleta (pada na pamet rani Prefuse73) i nepredvidivih izobličavanja osnovice (ne pada na pamet niko! Možda Juana Molina!) po katakombama inspiracije, a snaga stvaralačke vizije i autoritet kojim je ona konkretizovana plene gotovo neprestano. Sve ovo čini da je Technoself  jedna od onih ploča koje nisu završile ni na jednoj godišnjoj listi niti je u pitanju album koji ćete pustiti tetki kad vam svrati u goste, ali će vremenom svako ko drži do svoje slušalačke/sviračke sofisticiranosti pre ili kasnije obratiti pažnju na revolucionarnu akciju koja se na njoj odvija. Ili neće. No, ovo je elitizam sa pokrićem – najlepša moguća stvar koja može da se zamisli. Posebno dok svet spava. (9/10)

 

 

Podeli s drugima