Miloš Cvetković


Lista 20 albuma, izbor – Miloš Cvetković


Miloš Cvetković

Povratak liste! Nakon nekoliko godina pauze nekako sam smogao snage da napravim listu omiljenih mi albuma iz 2017. Ovoga puta nisam žanrovski razdvajao na metal i ne-metal, a ni redosled nije baš uklesan u kamenu. Takođe sam siguran sam da sam propustio dosta toga zanimljivog što ću nadoknađivati, odnosno slušati narednih godina, a za razliku od filmske liste (biće za oko mesec dana!) ova je još subjektivnija tj. znatno više zavisi od toga šta inače slušam, bez prevelikih muzičkih avantura.

20. ULVER – The Assassination of Julius Caesar

Ulver
Ulver je snimio svoj Depeche Mode album, koji je bolji od najnovijeg Depeche Mode albuma

19. VENENUM – Trance of Death

VENENUM
Progresivni death metal sa sve kukavičijim jajetom u vidu jedne pesme koja je pre svega prog, nimalo death, a tek pomalo metal

18. DEAD CROSS – Dead Cross

DEAD CROSS
Iako nisam ljubitelj hardcore zvuka ili bilo čega što vuče na tu stranu, ipak je ovo novi bend iza koga svojim glasom i pojavom stoji beskrajno kreativni Mike Patton što se ovde i te kako čuje

17. НОКТУРНАЛ МОРТУМ – Истина

НОКТУРНАЛ МОРТУМ
Novi album ukrajinskih blekmetalera je manje black metal a više folk/pagan/simfonijski/blek metal; ali uprkos tome dobar je skoro kao i prethodni

16. TIMBER TIMBRE – Sincerely, Future Pollution

 TIMBER TIMBRE
Novi Timber Timbre nije dobar koliko i prethodni (Hot Dreams), ali taj je ionako bio najbolji album te godine. Standardno dobro i atmosferično, i zaslužuje još slušanja

15. SAINT ETIENNE – Home Counties

SAINT ETIENNE
Saint Etienne poslednjih godina retko izabacuju albume, ali izgleda da ih London (Tales from Turnpike House), odnosno Engleska (Home Counties) dovoljno inspirišu da postojano nastavljavaju dalje; savršeno skockan pop album

14. MYRKUR – Mareridt

MYRKUR
Mnogo manje black metal a više nekakav atmosferični folk, što je rekao bih dobra stvar kada je Amalie Bruun u pitanju pošto joj to bolje ide, a black metal ovde dođe kao dobar začin na kraju

13. AYREON – The Source

AYREON
Arjen Lucassen se ovde baš razmahao, i za ovo progresivno čudovište od albuma angažovao dvocifren broj gostujućih pevača, a pošto je album koncipiran kao SF priča, svako od njih u tom kontekstu ima i svoju ulogu. Zvuči pomalo čizi i skoro pa previše nerdovski, ali zapravo funkcioniše

12. JOHN MAUS – Screen Memorie

JOHN MAUS
John Maus i Ariel Pink su mi nekako u istoj kategoriji, te su zato i jedan do drugog; recimo da se Mausovo poigravanje sa lo-fi muzičkom estetikom nešto više oslanja na sintisajzere i na ovom albumu je za nijansu (prijatno) mračnije nego obično

11. ARIEL PINK – Dedicated to Bobby Jameson

ARIEL PINK
Ono što sam napisao za Mausa manje-više važi i ovde, s tim što je Ariel Pink ipak nekako čudniji i iščašeniji (takođe sam zahvaljujući ovom albumu čuo za Bobija Džejmisona)

10. IMMOLATION – Atonement

IMMOLATION
U godini u kojoj je bilo puno solidnih death metal albuma, ipak su veterani žanra Immolation snimili onaj najsolidniji i najmonumentalniji, i samo potvrdili zašto su i dalje u vrhu

09. JUANITA STEIN – America

JUANITA STEIN
Juanita Stein je nekima možda poznata kao članica australijskog benda Howling Bells, i kako joj je i matični bend u poslednjem albumu koketirao sa amerikana zvukom, ona je za svoj solo album prigodnog naziva odlučila da mu se potpuno prepusti

08. EVILFEAST – Elegies of the Stellar Wind

EVILFEAST
Najbolji atmosferični black metal 2017 – dakle, pesme od 10+ minuta, hipnotišući zvuk gitara koje obrazuju nešto nalik na (šušteću) živu ogradu, kroz koju se probijaju prigušeni krici i atmosferični sintisajzeri, uz obavezne ambijentalne deonice. Idealan album za duge zimske noći

07. LAZERHAWK – Dreamrider

LAZERHAWK
Synthwave je istinski eksplodirao negde nakon Refnovog filma Drive, a u međuvremenu se u poplavi sličnozvučeće muzike koja emulira osamdesete izdvojilo nekoliko izvođača, kao što je Lazerhawk. Već nakon uvodne Neon Dreams jasno je da će ovo biti jedan od najboljih albuma iz svog žanra

06. BITIPATIBI – Lešnici divlji 2

BITIPATIBI
I pored laskavih poređenja sa Cocteau Twins i Mazzy Star, mislim da Bitipatibi poseduju istinski unikatan zvuk, i to ne samo na našoj sceni nego i globalno posmatrano; a taj zvuk snene psihodelije, koji se ovde nastavlja s prvog albuma, u novim pesmama dalje evoluira (kao npr. u pesmi Dođi u moj san, koja čeka na neizbežni treći album)

05. THE RUINS OF BEVERAST – Exuvia

THE RUINS OF BEVERAST
Svojoj prepoznatljivoj mešavini black metala i (funeral) dooma, The Ruins of Beverast su ovde pridodali i aromu muzike američkih Indijanaca, što ovaj album i tematski konsoliduje. Još jedan vrlo konzistentan bend koji ipak iz albuma u album pokušava i nešto malo drugačije

04. SLOWDIVE – Slowdive

SLOWDIVE
Živ je šugejz, mrtav nije! Pre nekoliko godina je My Bloody Valentine izbacio povratnički album koji je umesto puke nostalgije nekako uspeo da premosti taj muzički jaz od prve polovine 90-ih pa do sada, a ove godine su to učinili i Slowdive

03. CHELSEA WOLFE – Hiss Spun

CHELSEA WOLFE
Omiljena pevačica većine metalaca, Chelsea Wolfe je i na prethodnim albumima bila na granici da iz eksperimentalnog gotik folka (recimo) sklizne u nešto nalik na (funeral) doom. Hiss Spun je u tom smislu delom ispunio priželjkivanja a da je Chelsea ujedno ostala verna svom eklektičnom zvuku

02. NIKOLA VRANJKOVIĆ – Veronautika

NIKOLA VRANJKOVIĆ
Ovo je najprijatnije iznenađenje 2017. I to kažem kao fan Block Outa. Naime, ovaj album je do te mere delovao preambiziozno i prenapregnuto sa svojih 16 pesama i ukupnim trajanjem od skoro dva sata, da mi je bilo nezamislivo da će biti do te mere lišen filera, odnosno predugih pesama u kojima se izgubi nit. Naprotiv, album teče poput reke koja je čas savršeno mirna, čas uzburkana, a kad pogledate u dubinu dno se ne nazire…

01. CHARLOTTE GAINSBOURG – Rest

CHARLOTTE GAINSBOURG
Charlotte Gainsbourg uspešno žonglira glumačku i muzičku karijeru tako da je teško reći šta joj je bitnije tj. šta joj bolje ide. Ono što im je zajedničko jeste neobična mešavina ekstrovertnosti i introvertnosti, intimnosti koja nam se ogoljava kako u njenim ulogama tako i ovde, možda posebno upravo na ovom albumu, koji je uglavnom pevan na francuskom, iz koga izbija prikrivena tuga, ali je ujedno na momente istinski sinematičan i seksi
Podeli sa drugima
  • 2
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    2
    Shares